Мајстори барока

Релативно мало података је остало о животу овог италијанског композитора и виолинисте. Рођен је 1676. године у Модени, и претпоставља се да је део своје младости провео у родном граду. Први пронађени записи о његовој музичкој активности датирају из последње деценије 17. века, када проналазимо Монтанарија у Риму, као истакнутог виолинисту и члана оркестра кардинала Отобонија. Након тога, пут га води и у друге оркестре водећих римских аристократских породица, те се сматра да је уживао поштовање као један од реномираних музичара овог града.

Након смрти Арканђела Корелија 1713. године, који је био водећи професор виолине у Риму, Монтанари је преузео ту улогу, о чему сведоче подаци да су код њега учили студенти који су касније постали веома успешни виолинисти. Међу њима су и Ђузепе Валентини и Јохан Георг Пизендел, који су потом свом професору посветили дела. 

До краја свог живота, овај музичар је остао у Риму, и био активан као интерпретатор, педагог и стваралац. Иако је био изразито популаран у своје време, Монтанари, данас спада у групу заборављених барокних мајстора.

Један од разлога за то је и што је јако мало Монтанаријеве музике сачувано до данас, а међу њима су махом сонате и концерти за виолину. Емисија је посвећена Концертима за виолину из опуса 1 овог аутора, који су публиковани 1730. године у Амстердаму, и за које се данас сматра, након њиховог открића, „да су посебно оригинална дела која треба сврстати у ред најбољих италијанских концерата читавог барокног периода". Такође, Монтанаријев музички стил музиколози описују као изразито дистинктиван, „мање углађен од Корелијевог, мање лепршав од Валентинијевог и мање систематичан од Локателијевог, али у исто време и најотворенији и најсвестранији", што је евидентно чак и у тако малом броју сачуваних дела. 

Ауторка: Саша Тошковић