Бруно Латур: Истраживање о модусима живота

Ова књига објављена је 2013. године, а на Трећем програму, први пут су прочитани делови из ње у септембру 2015. Касније се Истраживање о модусима живота појавило у издању Факултета за медије и комуникације из Београда. Надовезујући се, и развијајући идеје из своје можда најзначајније књиге Никада нисмо били модерни, Латур овде отвара важна питања међу којима су политика, економија, фикција, стварност, мрежа, наука... и подвргава их беспоштедном испитивању иза којег, не ретко, остају озбиљне запитаности. Овај аутор, наиме, истражује значење и учинке непрестаних преображаја којима је изложено модерно друштво, а један од његовх закључака јесте да је модерни идентитет могућ само као парадокс, као низ темељних, самоконститутивних преображаја који, за разлику од старих космолошких концепција, не претпостављају никакав стални облик, или довршеност.

Бруно Латур је двадесет година био предавач на престижној париској Националној високој техничкој школи (Ecole des Mines), где је истовремено учествовао у раду Центра за социологију иновација. Године 2006. прелази на Институт за политичке студије из Париза и руководи новооснованом катедром Габријела Тарда. Од седамдесетих година прошлог века, у сарадњи са Мишелом Калоном, инжењером и тадашњим директором Центра за социологију иновација, кроз низ емпиријских истраживања у области науке и технике, развија особени аналитички оквир у студијама науке, инспирисан филозофијом науке Мишела Сера и „строгим програмом" у социологији сазнања Дејвида Блора. Као резултат ових студија науке настају књиге: Живот лабораторије: друштвена конструкција научних чињеница, коју потписује заједно са Стивом Вулгаром, Микроби - рат и мир, Наука у акцији, Арамис, или љубав према технологији, Пандорина нада, Политике природе и многе друге. Његова књига Никада нисмо били модерни код нас је преведена и објављена у издању Mediterran Publishing-а.

Из Латуровог рада посебно се издваја општа теорија друштва која је данас позната као „актер-мрежа-теорија", „социологија асоцијација" или „социологија превођења". Такође, свестраност овог теоретичара огледала се и у низу уметничких пројеката у којима је учествовао.

Текст је с француског превела Оља Петронић.
Читала је Марица Милчановић.
Уредници Оливера Нушић и Предраг Шарчевић.