Музички свет Луја Фердинанда Пруског

У трећој емисији циклуса којим обележавамо 250. годишњицу рођења Луја Фердинанда, пруског принца и запаженог композитора и пијанисте свог доба слушаћете клавирска трија овог аутора.

Иако је стваралачки век Луја Фердинанда био сасвим кратак - окончан је погибијом у рату са Наполеоновом војском, крајем 1806. године, када је имао непуне тридесет четири године - његов опус заузима препознатљиво и прилично запажено место у немачкој музици на прелазу из класицизма у романтизам. Прикази композиција Луја Фердинанда у тадашњој штампи били су скоро једногласни у високој оцени његовог умећа, а посебна хвала била је резервисана за ставове писане у форми теме са варијацијама. О популарности његових дела широм Европе сведоче и сачуване транскрипције и обраде из овог времена, а значајно је и да су двоје запажених писаца о музици - теоретичар Адолф Бернхарт Маркс и композитор Роберт Шуман - имали високо мишљење о Лују Фердинанду.

Луј Фердинанд је у жанру клавирског трија, али и клавирске камерне музике уопште, изградио одређене идиосинкратичне црте, које његова дела чине препознатљивим. Карактеристично је повезивање тематских материјала појединих ставова, односно развој тема лаганог става и финала из материјала првог става: доследна употреба овог поступка, Луја Фердинанда смешта готово међу пионире цикличног принципа епохе романтизма. У самој експозицији сонатног облика, Луј Фердинанд проналази простор за трећу тему, коју најчешће артикулише тематизацијом коде, и равноправно учествује у развојном делу става.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић