Срђан Тешин: Црна Анђелија

Новом збирком приповедака "Црна Анђелија" Срђан Тешин је, још једном, показао да се налази у самом врху писаца кратке прозе на овом језику.

Животиње су она нит која повезује приче из Тешинове нове прозе, али прича о животињама увек је, наравно, прича о људима. И овога пута Тешин своје јунаке смешта у мало војвођанско место - рецимо да се зове Мокрин и рецимо да се, за разлику од Маркесовог Маконда, може пронаћи на земљописној карти - које, парадоксално, постаје све нестварније што га Тешин више раби у својој литератури, иако овај писац, за разлику од Борхеса или Кортасара (који му, у овом случају, служе као нека врста узора), готово никада не прибегава фантастичним мотивима.

И раније је у Тешиновој прози било животиња, али овога пута његов бестијаријум постаје својеврсно огледало људских бестијалности или, напросто, судбина. У просевима и ненаметљиво, али због тога и више него упечатљиво, ређа писац животиње и инсекте који, углавном, живе с људима или поред њих, да би их људи постајали свесни тек када упадају у кризе. Управо се Тешинове приче и држе о (пауковој) нити криза и прелома када се у људском нереду, углавном неочекивано, појављују и животиње као тихи и, наравно, неми сапутници невоља. И тек тада, са изоштреном свешћу о нама самима, буди се и свест о животињама. Одједном ће јунаци у пауку или (пребијеном) псу да угледају оно што, до тада, до кризе, нису ни знали да постоји.

Тешинову збирку приповедака објавиће "Архипелаг" из Београда.

Чита: Жељко Максимовић

Уредник: Иван Миленковић