Музеј звука – Антоан де Февен

Овај франко-фламански композитор потицао је из породице ситних племића која се крајем 14. века преселила у Арас, где је отац Антоана де Февена радио као судија. Као млађи син, рођен око 1470, Де Февен није наследио ову позицију, већ се посветио музици и као дечак напустио Арас. Није остало сачувано довољно података који би нам осветлили његов животни и уметнички пут, али се претпоставља да никада није отишао у Италију, која је иначе била уобичајена дестинација за франко-фламанске ауторе са краја 15. и прве половине 16. века. У својим двадесетим година се замонашио, а песник Гијом Кретен га је након смрти назвао „мајстором Антоаном Февеном", што је могло да указује да је стекао универзитетско звање, али исто тако и да је назив „мајстора" заслужио захваљујући својим достигнућима у области музике. Де Февен је највероватније већи део живота провео у Паризу, где је био или члан дворске капеле, или близак овој институцији. Наиме, сачувано је једно писмо из 1507. године, у којем краљ Луј XII пише из северне Италије, захтевајући „да му из Париза пошаљу један портрет и једну Де Февенову шансону, како бих их представио италијанским дамама". Такође, у једној збирци која је припадала дворској капели, остали су сачувани мотети и шансоне овог аутора, док најсигурнији доказ представља запис у једној хроници да је Де Февен био „свештеник, певач краља Луја XII, који је умро у (граду) Блоа". Претпоставља се да је година његове смрти била 1512.

Оно што нам говоре његова дела, јесте да је био близак кругу Жоскена де Преа, те да је или био његов ученик, или следбеник. Његов имитациони рад и сложен контрапункт који је прожимао све гласове, открива да је прихватио најсмелије и најиновативније тежње у оновременој музици. О томе сведоче и његове мисе, које у највећем броју припадају типу мисе-пародије, засноване на материјалима других популарних дела тог доба. У том смислу, Де Февен је уз Жана Мутона и Антонијуса Дивитиса, колеге из француске краљевске капеле, био један од најзначајних представника овог облика, који су најпре користили Окегем, Обрехт и Де Пре. Од Жоскена де Преа, Де Февен је преузео и бројне друге карактеристике, попут изразитог богатства контрапунктског рада, али и стварања контраста интерполацијом хомофоних одсека. Сви ови поступци посебно су уочљиви у де Февеновој миси Аве Марија коју ћете слушати у интерпретацији ансамбла Брабант под управом Стивена Рајса.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић