Читај ми!

Музика вива – 68. Међународни Рострум композитора

Вечерашњом емисијом, започињемо циклус посвећен овогодишњем, 68. Међународном Роструму композитора који је одржан у Палерму, од 31. маја до 3. јуна. Ова манифестација, која се сваке године организује под окриљем Интернационалог савета за музику који делује при Унеску, други пут у својој историји одржана је у Италији, а домаћин такмичења је поново био Конзерваторијум „Алесандро Скарлати” у сицилијанској престоници.

Током четири дана такмичења, представиле су се 23 радијске куће са четири континента, а укупно је изведено 41 дело у две категорије - општој и селекцији аутора до 30 година. Победник ове манифестације у генералној категорији ове године је била норвешка ауторка Кристин Тјегерсен, док је у селекцији млађих аутора, најбоља била композиција пољске уметнице Монике Шпирке.

У вечерашњој емисији представићемо победничка дела, као и радове осталих аутора који су представљали селекције Норвешке и Пољске.

Кристин Тјегерсен је свој професионални музички ангажанам започела као кларинетисткиња, наступајући у норвешким ансамблима посвећеним савременој музици. Дела која је изводила, инспирисала су је да и сама почне да компонује, те је најпре похађала студије композиције у Ослу, а потом и на Универзитету Антон Брукнер у Линцу. Њени рани радови често су били праћени визуелним сегментом, видеом или сликама, али се последњих година посветила писању апсолутне музике, иако наслови указују да постоји латентна програмска инспирација. Ова ауторка рођена 1982. године, инспирацију често проналази у природи, а то је случај и са победничким делом на овогодишњем Роструму, композицијом Међу дрвећем. Како је ауторка објаснила, овим делом покушала је да замисли шта се дешава између ових величанствених организама - од њихових крошњи, у којима живе различите животиње, до сложене мреже корења и мицелија, које Тјегерсенова посматра као „шумски интернет" - сложену мрежу која повезује све биљке и омогућава им да комуницирају међу собом. Ауторка се такође осврће и на релацију човека и природе, посматрајући шуму као уточиште; У њој се поред цвркута птица, појављују и трагови неких прошлих епоха у којима је однос према нашем окружењу био мање штетан, оличени у романтичној мелодији хорне и меланхоличном наступу обое. Музички, све ове идеје се манифестују кроз присуство разноврсних звучних ситуација, уз јасно присуство пулса, који држи пажњу и покреће музички ток унапред. Звучно богатство ове партитуре, динамчан ток и јасна поетска концепција, издвојили су композицију Међу дрвећем Кристин Тјегерсен у конкуренцији 41 рада представљеног на Роструму.

У категорији аутора до 30 година победила је композиција Део међу деловима пољске уметнице Монике Шпирке. Рођена 1993, основне и мастер студије завршила је на Музичкој академији у Кракову, а потом се усавршавала на Краљевској академији у Орхусу у Данској. Сарађивала је са бројним угледним ансамблима за савремену музику, који су дела ове ауторке представљали на значајним европским манифестацијама, попут Летњих курсева за нову музику у Дармштату, фестивала Музика електроника у Кракову, Пулсар фестивалу у Копенхагену и другим. Композиција Део међу деловима, написана је за хармонику и оркестар, као поруџбина фестивала Варшавска јесен. У питању је веома атмосферична композиција, са пуно деликатних звукова и вештог стварања широких звучних маса, којима се отварају како физички, тако и интроспективни простори.

Поред победничке, још девет композиција је препоручено у генералној категорији, између осталих, рад пољске ауторке Александре Грике. Ова композиторка је једна од најособенијих уметничких појава на пољској музичкој сцени, која инспирацију пре свега проналази у природним наукама, квантној физици, али и књижевности, тачније жанру научне фантастике. Композиција са којом се представила на овом такмичењу, под називом Празни лупови, написана је 2020. године за гудачки квартет, као поруџбина фестивала Варшавска јесен. Ипак, овако традиционални звучни медиј, Александри Грики представља тек полазиште за стварање богатог звучног света, занимљивих сонорних комбинација и шумова који настају необичним техникама извођења. Према речима ауторке, инспирацију за ово дело пронашла је у посматрању потешкоћа у комуникацији међу људима - „празнина" која се изнова понавља, потиче из непостојања садржаја, односно тенденције да људи често говоре о темама о којима не поседују довољно знања. Поред тога, празнина може настати и као последица урођених или стечених поремећаја изазваних оштећењима у центрима за говор, попут афазије.

У првој емисиjи посвећеној овом најзначајнијем радијском такмичењу у области савремене музике, чућете и препоручено остварење под називом Шетња у будућност Ејвинда Торвунда. Поред редовног музичког образовања на универзитетима у Ослу и Берлину, Торвунд је искуства у области музике стицао свирајући гитару у рок и импро бендовима, те се и у његовим композицијама често могу пронаћи сасвим диспаратни материјали и необични поступци њиховог коришћења. Контрасти, јукстапонирања, чак и потпуно супротне перспективе често коегзистирају у његовим делима, а присутне су и у композицији коју ћете чути у емисији. На тренутке класична, на тренутке шаљива, понекад и збуњујућа, сифмонијска поема Шетња у будућност представља Торвундово виђење сусрета са новим и непознатим световима, живим или роботизованим, који ће можда бити пријатељски настројени, а можда и неће.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом