Картелијери и музика за кларинет у Бечу

У другој емисији циклуса којим обележавамо 250. годишњицу рођења Антонија Казимира Картелијерија, композитора активног у Берлину и Бечу крајем 18. и почетком 19. века, пратићете дела овог аутора и Антоњина Рејхе.

Збирка Картелијеријевих квартета за кларинет означена је у библиотеци његовог мецене, кнеза Лобковица, као „Милерови квартети", што представља референцу на кларинетисту и градитеља Ивана Милера. Милер је средином прве деценије 19. века израдио прототип кларинета који је данас познат као кларинет „простог система". Усавршивши дихтовање клапни, Милер је могао да, поред седам рупица за прсте, инструмент опреми и са тринаест клапни, а да при том не компромитује квалитет звука. Чињеница да је Картелијери, који је живео до септембра 1807. године, имао приступ Милеровим кларинетима, поставља Лобковицеву капелу на самом бранику имплементације нових досега на пољу израде музичких инструмената.

Антоњин Рејха живео је и стварао у Бечу у периоду од 1802. до 1808. године, што преставља једно од најплоднијих периода у животу овог композитора, који је врло брзо постао миљеник бечког двора и виђених аристократа-мецена, попут кнеза Лобковица. Већина камерних дела за мешовите ансамбле потиче управо из Рејхиног бечког периода и то као резултат локалних извођачких пракси и конкретних поруџбина.

Аутор: Срђан Атанасовски
Уредница: Сања Куњадић