Мајстори барока

За разлику од других духовних облика попут миса, мотета и псалама у којима је уобичајено било коришћење латинског језика, текстови ораторијума су често били на народним језицима. Ова одлика је ораторијуме приближавала свету опере, иако се они од лирског позоришта разликују по темама које се обрађују, а које су у највећем броју случајева библијског садржаја, као и по недостатку инсценације. Ипак, када се солистичке арије слушају ван контекста ораторијума, уколико се занемари значење речи, скоро је немогуће направити разлику између ова два света, јер духовна музика усваја стилске и формалне посебности свог световног пандана. Тако се мелодије, које ћете слушати у наставку емисије, преливају у стуктуру да капо арије која је била карактеристична за оновремену оперу, а у којој је последњи део композиције препуштен извођачу за импровизацију – уметности у којој се контратенор Орлињски посебно истиче. 

На почетку емисије чућете арију Од свих грешака највећа аустријског композитора Георга Ројтера Млађег. Ова арија део је ораторијума Ослобођена Ветулија који је Ројтер Млађи написао на истоимени либрето Пјетра Метастазија. Дело је наручио Карло VI, тадашњи цар Светог римског царства, и премијерно је изведено 1734. године у Бечу током Страсне недеље. 

Након тога, слушаћете две арије – Толико срећни Антонија Лотија и Здраво, сестро Марија Николе Контија – инспирисане животом Девице Марије, који је увек био једна од главних тема барокних духовних композиција. 

Емисију ће заокружити арије под називима: Праведан бог из ораторијума Јудита португалског композитора Франсиска Антонија де Алмеиде, Оно што чувају из ораторијума Богородица на Голготи Гаетана Марије Скјасија, Грешник ће видети Антонија Вивалдија, Не волим те због раја Јохана Јозефа Фукса, затим Амин, Алелуја у де молу и Потресен жестоким олујама Георга Фридриха Хендла, као и Љубљеном божијем народу Николе Фага. 

Ауторка: Саша Тошковић