Музика у Торину у доба просвећености

Племићка кућа Савоја владала је из Торина још од 11. столећа, а 1720. године су, преузевши власт над Сардинијом, свом двору придодали и краљевску титулу. Калеидоскоп композитора који су радили на савојском двору, упркос одређеном еклектицизму, открива и јасну наклоност ка италијанском галантном стилу, са акцентом на бриљантној мелодици и ефектним инструменталним решењима.

На почетку емисије чућете оркестарске композиције аутора који су били ангажовани на двору у Торину у другој половини 18. века, и то синфоније Гаетана Пуњанија и Франческа Саверија Ђаја, те увертире Бернанда Отанија и Ђованија Лоренца Сомиса. Са изузетком Отанија, рођеног у Болоњи, ови композитори су пореклом из Торина, где су провели скоро читаву каријеру. Такође, са изузетком Сомиса, рођеног крајем 17. века, они припадају генерацији аутора који су на сцену ступили половином 18. века. Убрајајући у своје учитеље италијанске мајсторе попут Корелија и Падре Мартинија, кроз делиа ових композитора препознајемо град Торино као једно од места развоја класичарског оркестра бриљантног звука, раме уз раме са Манхајмом, Миланом, те Бечом и Паризом.

Наведеном кругу композитора, активиних на двору у Торину, припада и Квирино Гаспарини. Рођен 1721. године надомак Бергама, Гаспарини је образовање стекао у Милану, а пре 1760, када је постао капелмајстор торинске катедрале, био је активан широм Италије, односно у Бреши, Венецији, Болоњи, Риму и Напуљу. Током последње две деценије живота, које је провео у Торину, Гаспарини је пре свега био ангажован на пољу духовне музике.

Аутор: Срђан Атанасовски

Уредница: Сања Куњадић