Оперa – Ђузепе Верди: Отело

После премијерног извођења Аиде 1871, Верди се званично повукао са сцене пуних 16 година. До поновног појављивања са новим делом – Отелом, сада већ осамдесетогодишњи композитор, радио је на ревизијама опера Дон Карлос и Симоне Боканегра. Ово последње дело ће се показати као пресудно, јер је управо радећи на новој верзији, започела сарадња са Аригом Боитом, човеком заслужним за настанак последњих Вердијевих опера. Боито, утицајни књижевник и композитор, дуго година је био један од највећих Вердијевих противника, али је променио мишљење захваљујући издавачу Рикордију и ступио у контакт са композитором. Тако се Верди, после више од две деценије вратио Шекспиру, драмском писцу којем се највише дивио. Ариго Боито је написао изузетно успешан либрето на основу Шекспирове драме, омогућивши на тај начин стварање новог типа опере коју данас препознајемо као вердијански тип музичке драме.

Наиме, са Отелом Верди је напустио традицију италијанске мелодраме како су је поставили Росини и Белини – традицију великих затворених арија, кабалета и конвенционалних решења. У овом делу присутни су непрекинути музички ток, већи ангажман оркестра, хроматизован хармонски слог, богат рад са мотивима и њихова драматуршка дистрибуција. Ипак, Верди не одустаје од заштитног знака своје реторике – изузетне лиричности, мелодичности деоница, економичности у приказивању унутрашњих стања ликова и изузетног осећаја за постизање драмских врхунаца и напетости.

Уредница Јелена Дамјановић