Молијер и музика

Након сукоба са својим дугогодишњим сарадником Жан-Батистом Лилијем, Молијер је 1672. године позвао Марк-Антоана Шарпантјеа да компонује музику за његове позоришне комаде. Шарпантје, који је био један од најталентованијих француских стваралаца тог доба усмерених првенствено на духовну музику, био је у сенци свог савременика Лилија, најутицајније музичке личности на двору Луја XIV. Можда Шарпантје никада не би прихватио Молијерову понуду да Лили није спознао како његов даљи успех лежи у опери. Наиме, иако су током 1660-их Молијер и Лили имали веома успешну сарадњу, створивши жанр комедије балета, изузетно популаран у XVII веку, амбициозни Фирентинац је, како указују музиколози, већ 1671. године већи потенцијал видео у лирској трагедији него у комедији балету. Као главни композитор на двору Луја XIV, Лили је добио могућност да буде један од твораца Француске опере, а том приликом је, након веома жучне расправе, прекинуо сарадњу са Молијером.

Током више од две деценије рада за Молијерову позоришну трупу, Шарпантје је компоновао музику за преко двадесет комедија балета, укључујући и поновни рад на партитурама које је претходно обликовао Лили, као што су Грофица од Ескарбагнаса, Брак на силу, Уображени болесник и Сицилијанац, или љубав према сликару. Шарпантјеова музика која се састоји од увертира у француском стилу, игара, вокалних солистичких деоница и дуета, инструменталних одсека, етаблирала је његову позицију као једног од најзначајнијих позоришних композитора у Паризу током друге половине XVII века.

Уредница Ирина Максимовић Шашић