Музеј звука

На почетку ћете слушати премијерне снимке дела Ђованија Антонија Матијелија у извођењу на четвртастом клавиру. Данас готово непознат аутор, рођен је у Бечу, као син дворског вајара Лоренца Матијелија, а музику је учио код Кристофа Вагензајла. Овај мајстор класичног бечког стила, пружио је Матијелију добре композиционе основе, те су његове сонате за инструменте са диркама објављене као опус број 1, биле високо цењењене у бечким круговима. Иако је и Кристоф Вилибалд Глук имао позитивно мишљење о Матијелијевим делима, овај аутор је пре свега био активан као музички педагог, а умро је у сиромаштву 1805. године.

Његова дела ће на четвртастом клавиру градитеља Јоханеса Броудвуда из 1787. године вечерас изводити Патрик Хокинс. Клавири овог типа су били најпопуларнији инструменти са диркама у позном 18. веку, због своје економичности и практичности. Током 19. века, када је техника градње усавршена, а оквир жица ојачан, било је могуће правити и инструменте већих димензија, те је све популарнија постала усправна верзија која се користи и данас.

У наставку емисије слушаћете дела извођена на још једном старом клавијатурном инструменту, вирџиналу. Овај инструмент припада породици чембала и био је распрострањен широм Европе у периоду позне ренесансе и раног барока, али је највећу популарност уживао у Холандији и Енглеској. Разлог његове распрострањености треба пре свега тражити у приступачности која је условила да буде најчешћи избор грађанских породица, као основни инструмент за кућно музицирање. Иако су поседовали трзалачки механизам идентичан оном на чембалу, вирџинали су имали знатно једноставнију конструкцију, која је подразумевала постојање само једног регистра, једноструке жице и четвртасто тело најчешће без ногу, те се постављало на неку равну површину.

У емисији ћете слушати дела компонована управо за вирџинал, сачувана у збиркама Тисдејлова песмарица и Фицвилијамова песмарица.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић