Уметност интерпретације

Емисију посвећујемо ансамблу Арпеђата.

Ансамбл Арпеђата, који предводи аустријска теорбисткиња Кристина Плухар, основан је 2000. године, а име је добио по токати Ђиролама Капсбергера. У ансамблу наступају врсни извођачи ране и барокне музике, окупљени око пројеката којима редовно претходе детаљна музиколошка истраживања, али и сусрети са другим интерпретаторима и познаваоцима музике овог периода. Њихов циљ је да оживе готово заборављени репертоар, фокусирајући се на француску, италијанску и наполитанску музику са почетка 17. века. Основу њихових интерпретација чине инструменталне импровизације, са другачијим приступом вокалном извођењу које се базира на развоју проистеклом из традиционалне музике.

Од свог оснивања, ансамбл је наилазио само на речи хвале, и критике и публике, како за њихове концертне наступе, тако и за веома успешна дискографска издања. Међу њима се истичу La Villanella посвећен музици Ђованија Ђиролама Капсбергера, Homo Fugit Velut Umbra посвећен стваралаштву Стефана Ландија, Ла Тарантела, те албуми са музиком Емилија де Кавалијерија и Клаудија Монтевердија.

Три године заредом били су добитници немачке награде Ехо Класик, а међу другим признањима издвајају се награда за класичну музику у Кану, награда часописа Опера интернасионал, затим Магазина Би-Би-Си и многе друге.

Овај ансамбл је наступао у најпрестижнијим светским дворанама попут амстердамског Консертхебауа, дворане Тонхале у Цириху, Старе опере у Франкфурту, Карнеги хола у Њујорку, дворца Сансуси у Потсдаму, као и на бројним фестивалима, укључујући лондонски Промс, Фестивал ране музике у Утрехту и многе друге.

Након крос-овер албума, попут Музике за неко време: Импровизације на Персла или Handel Goes Wild, 2018. године овај састав је објавио издање под називом Небеска музика посвећујући га немачкој барокној музици и ауторима између Шица и Баха, а чија дела одражавају уверење да је тонална уређеност композиција одраз савршенства космоса. На албуму су се нашла дела данас мало познатих аутора као што су Шицов ученик Јохан Тајле, затим Кристијан Ритер, Филип Хајнрих Ерлебах, Франц Тундер и други. Дела ових, данас запостављених аутора откривају везе између немачких и италијанских барокних форми, пре свега у доминацији мелодијског принципа, који надјачава очекивано сложен контрапунктски слог. Као гости на албуму појављују се и контратенор Филип Жаруски и сопран Селин Шен, те тенор Хезус Родил и бас Дингл Јандел, који изводе сублимне и виртуозне мелодије немачких мајстора, од којих су многе непознате и добрим познаваоцима барокног репертоара.

Уредница емисије Ивана Неимаревић

Коментари

Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом
Predmeti od onixa
Уникатни украси од оникса