Опера – Жан-Филип Рамо: Наиса

Након потписивања Ахенског мира 1748. године, који је означио крај рата дугог осам година између Аустрије, Енглеске, Холандије и Сардиније са једне и Француске и Шпаније са друге стране, завршена је борба за аустријско наслеђе. Тадашњи директор Краљевске музичке академије односно Париске опере, Жозеф Гено де Трефотен желео је да искористи тај период представљајући нова сценска дела посвећена управо овим догађајима. Тако је настала херојска пасторала Наиса Жан-Филипа Рамоа са прологом и три чина, за коју је либрето написао Луј де Каузак, уз симболичан поднаслов Опера за мир.

Радња опере смештена је на Коринтској превлаци где пратимо Нептуна који су удвара воденој нимфи Наиси, познатој по својој лепоти и гласу. Она је ћерка слепог видовњака Тирезије, који је могао да предвиди будућност тумачећи песме птица.

У алегоријском прологу дивови се спремају да нападну планину Олимп. Небеска божанства преклињу Јупитера, који представља Луја XV, да им обезбеди заштиту. У савезу са другим боговима, Јупитер са лакоћом извојева победу над дивовима. Након тога, моћ је подељена: небесима и Земљом ће владати Јупитер, морима Нептун (за кога неки историчари сматрају да у овој опери представља Краља Џорџа Другог), док ће Плутон добити подземни свет, у којем су заточени раздор и рат. Појављује се Флора и пева химну о доласку пролећа које наговештава мир.

Први чин опере Наиса Жан-Филипа Рамоа се дешава током Истамских игара, када прерушени Нептун долази са надом да ће видети нимфу Наису којом је очаран. Он наређује Протеју и његовим следбеницима да се припреме да народ засене и опчине својом појавом. Наиса надгледа игре док је Теленус узнемирава, али га она одбија. Појављује се следећи просац, Астерион, који креће да се уплиће у саме игре и свечаности. Догађаје прекида појављивање величанствено украшених бродова, који довозе морска божанства, односно Нептуна; Наиса и народ су задивљени. Нептун, који и даље скрива свој прави идентитет, оставља посебан утисак на Наису величајући њен шарм. Теленуса и Астериона испуњава осећање љубоморе због ових догађаја.

И у другом чину Нептун наставља да скрива свој идентитет. Он прати Наису до пећине, где Тирезија, њен отац, предсказује будућности. Управо тада, Нептун открива своју љубав према Наиси. Појављује се Теленус, а очигледна Наисина радост у њему буди сумњу да је заљубљена. У исто време, и Астериона почиње све више да мучи љубомора. Он долази са пастирима и пастирицама код Тирезије, са циљем да му открије за кога ће се Наиса удати. Тирезија им говори да се чувају гнева бога мора и да ће Наиса пронаћи праву љубав. Астерион и Теленус долазе до погрешног закључка да треба да убију свог ривала, мислећи да ће тако умирити бога мора.

У трећем чину, Наиса се налази са Нептуном на обали рта, како би га упозорила да му је живот у опасности. Он се не брине превише око тога и наставља да певуши песму о љубави. Бродови којима командују Астерион и Теленус нападају бродове божанства мора, али су заустављени огромним таласима који су их потопили чиме се пророчанство Тирезије остварило. Тек након тога, Нептун открива Наиси свој прави идентитет, претвара је у богињу и води са собом у своје ново краљевство на дну мора.

Уредница Јелена Дамјановић