Владислава Гордић Петковић: Импровизације моћи и социјална типологија у викторијанском добу

Ауторка у раду истиче да се у књижевном језику реч сноб јавља у трећој деценији деветнаестог века, као именитељ за особу из нижих слојева друштва, да би се значење проширило на оне који слепо опонашају припаднике виших сталежа: потоње значење популаризује Књига о снобовима Вилијама Текерија. Семантика ће се, међутим, и даље мењати, па ће тако почетком двадесетог века сноб бити онај ко инсистира на свом племенитом пореклу, не само онај ко тежи да буде прихваћен у најотменијим друштвеним круговима. Значење се такође шири и на данас познато одређење за оне који презиру ниже друштвене сталеже и особе без изграђеног укуса. Постоји и такозвани обрнути сноб, онај ко је чврсто уверен како треба гајити дубоко неповерење према сваком ко поседује материјално богатство и друштвену моћ, а да, супротно томе, они који живе скромно аутоматски поседују све врлине, пише Владислава Гордић Петковић. „Снобизам није толико уочљив у друштвеним констелацијама у којима постоје јасне демаркационе линије између класа: он се јавља као виталан и постаје свеприсутан онда када се друштво отвара за промене, када друштвена покретљивост допусти мешање класа. Када се друштвене разлике расточе, када демократија дозволи могућност социјалне мобилности у оквиру једне или две генерације, тада се отвара простор да снобизам узме маха као процес трансформације, резултирајући охолошћу, афектацијом, глумљеним уважавањем других. У америчкој књижевности налазићемо изненађујуће бројне примере снобовског понашања, и то у делима поетички разнородних (но увек социјално освешћених) аутора попут Хенрија Џејмса, Идит Вортон, Френсиса Скота Фицџералда и Теодора Драјзера, у великој мери стога што и саме разлике у друштвеном статусу рађају чежњу да буду превазиђене".

Текст чита Гордана Гачић.
Уреднице Оливера Гаврић и Оливера Нушић.