Композитор месеца – Золтан Кодај

Кодај је наставио да компонује током Другог светског рата, посебно патриотско-револуционарне песме на стихове Шандора Петефија, мађарског песника српског порекла, чије је стваралаштво посебно утицало на Ђуру Јакшића и Јована Јовановића Змаја. У недаћама које је донела немачка окупација Мађарске, Кодај је помагао својим сународницима, да би на крају са својом супругом Емом нашао уточиште у подруму дворане Опере у Будимпешти, где је компоновао Мису Бревис. Ово дело посветио је својој супрузи поводом 35. годишњице брака, а оно је премијерно изведено 1945. године у простору гардеробернице која је том приликом била преобликована у концертну дворану.

По окончању рата Кодај је изабран за посланика у Народној скупштини Мађарске, председника Управног одбора Музичке академије, Мађарског уметничког савета и Слободне организације музичара, а потом је постао и почасни члан Мађарске академије наука, чији је председник био у периоду од 1946. до 1949. године, а влада Мађарске га је одликовала и Орденом за заслуге.

После вишегодишње паузе услед ратних дешавања, Кодај је од септембра 1946. до јуна 1947. године наставио плодну концертну турнеју која га је одвела у Америку и тадашњи Совјетски Савез, где је дириговао своја дела, а потом је 1948. и 1949. имао изузетно запажене наступе и у Западној Европи. Добио је три Кошутове награде 1948, 1952. и 1957. године, а почасни докторат додељен му је на чак четири Универзитета: у Будимпешти 1957, Оксфорду 1969, Источном Берлину 1964. и Торонту 1966. године. Почасни члан Белгијске академије наука постао је 1957, Московског конзерваторијума 1964, а Америчке академије наука и уметности 1963. године. Поред тога, Золтан Кодај је постао и председник Међународног савета за народну музику 1961, као и почасни председник Међународног друштва за музичко образовање 1964. године. Престижна Хердерова награда додељена му је 1965. као признање за рад на унапређивању односа у области културе између Истока и Запада.

Новембра 1958. преминула је Кодајева супруга Ема, а већ децембра наредне, 1959. године ступио је у брак са Шарлотом Пецели, својом деветнаестогодишњом студенткињом на Музичкој академији, са којом је живео до смрти, 6. марта 1967. године. У овом, последњем животном периоду, Кодај је држао бројна предавања у иностранству, наступао на научним конференцијама на којима је, између осталих тема, дискутовао о карактеристичним структурама мађарских народних песама и еволуцији уметничке музике из народне.

Уредница Ирина Максимовић Шашић