Светске музичке позорнице

Када је Ђоакино Росини умро, 13. новембра 1868. године, Ђузепе Верди је предложио да известан број италијанских композитора напише Реквијем у знак сећања на великог уметника из Пезара. Сам Верди је дао свој допринос овом музичком пројекту компонујући завршни одломак Либера ме Домине. Међутим, неколико дана пре премијерног извођења дела предвиђеног за прву годишњицу Росинијеве смрти - 13. новембра 1869. у катедрали Светог Петронија у Болоњи - организатори су овај догађај отказали без икаквог објашњења. Тек један век касније, године 1988, Миса за Росинија изведена је интегрално, као светска премијера, на Фестивалу европске музике у Штутгарту, под диригентском палицом Хелмута Рилинга.

Године 1873, на вест о смрти великог италијанског писца Алесандра Манцонија, Верди је одлучио да компонује Реквијем у његову част, у који је уврстио нову верзију одломка Либера ме Домине, првобитно намењеног Росинију. Ово Вердијево остварење први пут је изведено 22. маја 1874. у цркви Светог Марка у Милану, поводом годишњице Манцонијеве смрти. Оркестром је тада дириговао сам композитор, који је за солисте изабрао, између осталих, сопрана Терезу Столц, мецосопрана Марију Валдман, и тенора Ђузепа Капонија.

У Реквијему, једном од најзначајнијих остварења Вердијевог опуса, композитор истражује човекова осећања пред мистеријом смрти и страшног суда којег се боји, истиче његово безнађе и страх, али и наду у спасење.

Уредница Јелена Дамјановић