Георг Бенда и зачеци лида и зингшпила

Ово је трећа емисија циклуса којим обележавамо 300. годишњицу рођења Георга Бенде, немачког композитора чешког порекла са освртом на његов допринос жанровима песме и опере на немачком језику.

Емитоваћемо интегрално извођење сажете верзије Бендиног једночиног зингшпила, Сеоски вашар, из 1775. године. Ово дело потиче из периода када је Бенда био у потпуности посвећен позорници и када су настала скоро сва његова музичко-сценска дела: само у току 1775. године Бенда је приредио чак три премијере у Готи, а његов композициони процес био је чврсто утемељен у континуираном раду са чувеном позоришном трупом Абела Зејлера, која је две године провела у овом немачком граду. Радња Бендиног зингшпила прати млади пар, Лукаса и Бербхен, чију срећу покушава да поквари официр Фикфак, који је бацио оку на младу девојку, те покушава да наговори Лукаса да пође у војнике, како не би могао да се ожени. Либрето за оперу писао је готски архивар и Бендин пријатељ, Фридрих Вилхелм Готер, који се послужио мотивима из више популарних немачких пучких драма тог доба. У Бендиној партитури посебно се издваја рола Бернхен, кроз коју композитор вешто уводи елементе италијанског оперског виртуозитета у жанр зингшпила, Бендино истанчано праћење ситуационе комедије, као и упечатљиве жанр сцене сеоског вашара. Сеоски вашар убрзо је објављен у клавирској партитури, а у последњим деценијама 18. века био је један је од најпопуларнијих зингшпила, са више од двадесет позоришних трупа које су га приказивале широм немачког говорног подручја.

Током друге половине 18. века, Бенда је био једини међу композиторима зингшпила са севера Немачке чија су дела извођена и у другом центру ове уметности – у Бечу. Поред тога, Бенда се убраја у ретке композиторе за кога више од тридесет година млађи Волфганг Амадеус Моцарт није штедео речи хвале. Моцарт је имао прилику да чује Бендине опере на јесен 1778. године, а утицај старијег композитора на младог Моцарта може се непосредно идентификовати у мелодрамама у његовом недовршеном зингшпилу Заида, из 1780. године. Радња ове опере прати љубавни заплет у харему султана Солимана, а базирана је на више предложака, укључујући Волтерову трагедију Заира.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић