Композитор месеца – Золтан Кодај

Године 1910. Золтан Кодај и Бела Барток заједно са младим мађарским музичарима приређивали су концерте на којима су промовисали своја дела. На Кодајевом ауторском концерту одржаном у Будимпешти 17. марта 1910. чланови квартета Валдбауер-Керпели извели су његов први и други квартет, а потом, на Мађарском фестивалу исте године у Паризу, Бела Барток, који је тада имао веома успешну пијанистичку турнеју, поред својих остварења француској публици је одсвирао и Кодајева клавирска дела, као и композиције Арпада Сенедија. Париска публика и критичари топло су прихватили дела ове тројице младих мађарских композитора, а већ 29. маја 1910. у Цириху изведен је и Кодајев Први гудачки квартет. Међутим, поред ентузијазма и жеље да оснажи мађарску уметничку сцену, Кодајев, за оно време, нов и смео музички језик није одмах прихваћен у високим круговима: његову музику често су означавали као „нерафинирану" и „некултурну".

3. августа 1910. године Кодај је ступио у брак са Емом Шандор, две деценије старијом колегиницом која је претходно била Бартокова и његова студенткиња, а која је потом постала и Кодајева асистенткиња на теренским истраживањима. Потом су априла 1911. Кодај и Барток основали Ново мађарско музичко удружење, са циљем усмеравања оркестара да изводе и промовишу нова дела мађарских композитора, али је убрзо, услед незаинтересованости јавности, рад Удружења окончан. Упркос недаћама са којима се суочавао, Кодај није одустајао од покушаја да промовише мађарску традиционалну и уметничку музику. Наиме, 1913. године Књижевном друштву Кишфалуди, које носи име славног Кароља Кишфалудија, оснивача мађарске драме, понудио је предлог Пројекта за универзално прикупљање и класификовање народних песама који је саставио заједно са Бартоком. Иако је и овај предлог наишао на неодобравање, Кодај и Барток су наставили предано да истражују народну музику. По избијању Првог светског рата, теренска истраживања су обустављена, а Кодај је свој фокус усмерио на компоновање и научну класификацију прикупљеног материјала. Поред тога, од новембра 1917. до априла 1919. радио је као музички критичар периодичног часописа Запад, једне од најважнијих критичких платформи у историји мађарске књижевности.

Након Мађарске револуције 1919, односно успостављања Мађарске Совјетске Републике 21. марта исте године, Музичка академија добила је универзитетски статус, са Ерном Дохнањијем као деканом и Золтаном Кодајем као његовим замеником. Међутим, Кодај је на овом месту био само 133 дана, пошто је након пада републике 6. августа 1919. био суочен са дисциплинским мерама које су убрзо прерасле у кампању против њега и његовог рада: разрешен је функције заменика декана, а обустављена су и његова предавања на Академији. Иако се у овом периоду суочавао са неправдама у свом професионалном животу, жеља за радом Кодају није недостајала. Наиме, одмах пошто је окончао обликовање партитуре Другог гудачког квартета, дела које музиколози сматрају важним камерним остварењем модерне мађарске музике, 1919. године Кодај је написао и Серенаду за гудачки трио. Ово дело је прихваћено са великим успехом на Фестивалу камерне музике у Салцбургу 1922. године, када су га интерпретирали чланови Амар квартета, са Паулом Хиндемитом који је изводио парт виоле.

Кодајева суспензија из музичког живота Мађарске прекинута је 1921. године уговором који је потписао за Universal Edition, једну од најстаријих издавачких кућа за музикалије основану давне 1901, а велики тријумф уследио је две године касније, када су изведени Мађарски псалми, једно од његових ремек-дела. Наиме, како је 1923. године мађарска престоница прослављала педесетогодишњицу уједињена Будима и Пеште, Кодај је добио поруџбину да напише грандиозно дело за ову свечаност одржану 19. новембра 1923, а на којој су, поред његовог остварења, изведене Свита игара Беле Бартока, као и Фестивалска увертира Ерна Дохнањија, који је том приликом дириговао оркестром.

Кодај је инспирацију за дело пронашао у 55 псалму Михаља Вега, проповедника из композиторовог родног Кечкемета који је живео у 16. веку, а чији стихови гласе „Господе, услиши молитву моју". Након топлог пријема Мађарских псалма на концерту одржаном 18. јуна 1926. године у Цириху, Золтан Кодај је на међународној музичкој сцени препознат као важан композитор.

Уредница Ирина Максимовић Шашић