Мајстори барока – Себастјен де Бросар

Себастјен де Бросар, француски свештеник, лексикограф, композитор и теоретичар, рођен је у Домпјеру 1655. године у породици плаве крви – његов отац био је рођени син Шарла II из династије Валоа. Бросар је студирао на језуитском колеџу у Кану, а затим похађао чувени универзитет у овом граду, на којем је провео пет година – две године студирајући филозофију, а три теологију. Године 1675. постаје ђакон, и у то време се јавља и његово интересовање за музику те стога 1678. године одлази у Париз. Најпре је био самоук – учио је лауту преписујући, а касније и компонујући комаде за овај инструмент. Ипак, у овом граду није успео да задржи ниједну сталну позицију, али је стекао познанства која су га усмерила у даљем раду. Након Париза, Бросаров фокус је био на прикупљању музичке грађе, усавршавање познавања теорије музике и брушење композиционе технике.

Године 1687. Бросар добија место свештеника у Стразбуршкој катедрали, да би 1698. постао и капелмајстор. Након тога, прелази на исту позицију у катедралу у Моу, где остаје све до 1715. године, када одлази у пензију. У међувремену, овај аутор основао је Академију за музику у Стразбуру, где су се изводиле опере, балети као и духовна музика. Такође, написао је две збирке мотета и шест збирки арија, као и први речник музичких термина на француском језику. Током живота, стекао је славу као теоретичар и често је био консултован о теоријским питањима.

Бросаров музички језик био је под утицајем његових савременика – Лилија и Шарпантјеа, а могу се препознати и елементи италијанског стила када је у питању експресивност и мелодичност, као и утицај контрапункта немачких композитора. Његова музика, уз неколико изузетака, до пред крај прошлог века није била део концертног репертоара.

Ауторка: Саша Тошковић