Музеј звука – Дела Метјуа Лока

Рођен пре тачно 400 година, 1622, Метју Лок је спадао међу најбоље енглеске композиторе 17. века, иако је остао у сенци свог наследника, Хернија Персла. Претпоставља се да је рођен у близини Екситера, те да је као дечак постао хориста у градској катедрали у којој му је учитељ био Едвард Гибонс, брат Орланда Гибонса. Као сведочанство Локовог присуства у хору катедрале, на зиду иза оргуља остало је урезано његово име уз годину 1638. Како је краљ Чарлс I од Екситера начино базу својих снага током грађанског рата, претпоставља се да је Лок постао члан његове свите, те да је пратио краља током путовања у Француску и Холандију. У овом периоду, Лок је највероватније прихватио католичанство, а као доказ ове тврдње наводи се копија латинских мотета коју је записао у то време.

Током периода Рестаурације, Лок је постао водећи енглески композитор, јер су аутори старије генерације или умрли током интерегнума, или су били на заласку стваралачих снага. Лок је именован за композитора у краљевој приватној музичкој капели у Вајтхолу, те из овог периода потичу његове две најпознатије збирке свита под називом Брокен консорт, према ансамблу у којем су биле виолине, виоле и континуо. Оваква врста ансамбала представљала је намерну референцу на традицију која је постојала за време владавине Чарлса I, а коју је његов син поново установио након доласка на престо.

Поред активности на двору, Лок је такође писао и за Лондонска позоришта, компонујући маске, музику за позоришне комаде, али и хибридне форме које ће најавити будућа Перслова остварења. Лок је умро 1677. године а управо је Персл написао елегију у његову част, пишући „На вести о смрти вредног пријатеља господина Метјуа Лока, каква нада остаје за нас сада када је он отишао?"

У вечерашњој емисији слушаћете дела из Локове збирке Флет консорт која је била посвећена истакнутој католичкој породици Кембел из Херефордшира. Ово је релативно некохерентна збирка, нема јасан след тоналитета, нити конзистентан след ставова, али је свим композицијама заједничко да су написане за три гласа, вероватно прилагођене извођачкој пракси у дому Кембелових.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић