Нова дискографија

Написано за глас, гудачки квартет и електронику, ово дело настало је као поруџбина Америчког савременог музичког ансамбла, са којим је Јохансон сарађивао скоро деценију, пре изненадне смрти 2018. године. Управо су овај састав и награђивани вокални ансамбл Позориште гласова, под управом Пола Хилијера, објавили премијерни снимак Јохансонове Дрон мисе 18. марта ове године.

Дрон мису Јохан Јохансон описао је као „савремени ораторијум", а посматрао ју је као вид апофеније – феномена у којем људски мозак ствара везу између наизглед неспојивих ствари. Наиме, Јохансон је био инспирисан музичким концептом дрона, али је истовремено био свестан дронова који патролирају нашим небом. Како је истакао: „Нисам имао јасну слику о томе како су ове идеје повезане једна са другом, али сматрам да поседују неку врсту поетске звучности, што је у мом случају било сасвим довољно", навео је Јохансон. Тако је кроз ово дело, трагао и проналазио неочекиване везе: између коптских текстова и искривљеног погледа на реалност у дигиталном свету; вокалне ренесансне полифоније и ефеката насталих у софтверу Ејблтон, и другим.

Ово медитативно минималистичко дело, често упоређују са остварењима Арва Перта или Хенрика Горецког, а Јохансон је истицао да ова миса представља дестилацију утицаја и опсесија. Како сам назив указује, ове опсесије укључују првенствено његову фасцинираност дроном, описујући га као „фундаменталну вибрацију која учвршћују музику и даје нам основу за рад". У Дрон миси, дронови имају мотивску улогу, мењају се и трепере хипнотишућим ефектом и дочаравају различита расположења. Овај утисак појачавају вокалне деонице, које неретко подсећају на ренесансну полифонију. Основни текстуални материјал Јохансон је преузео из такозваних Коптских јеванђеља Египћана, који се налазе у библиотеци Наг Хамади. Поред тога, користио је низове самогласника , којима је појачавао химнични призвук дела.

Уредница Јелена Дамјановић