Георг Бенда и зачеци лида и зингшпила

Музичко-сценска дела на немачком језику заузимају централно место у опусу Георга Бенде и уједно су у највећој мери допринела угледу овог композитора. Не узимајући у обзир три ране италијанске опере из шездесетих година 18. века, Бенда је аутор четири мелодраме и шест немачких опера, које су настале у периоду од 1778. до 1787. године и које су већином премијерно биле изведене у Готи, где је имао положај дворског композитора. Његова опера Ромео и Јулија, из 1776. године, била је један од првих зингшпила којим је у овом жанру начињен раскид са комичном тематиком, а стекла је популарност и извођењем широм централних и северних немачких земаља. Адаптацију превода Шекспирове трагедије потписује Фридрих Вилхелм Готер, који је начинио важне измене: комични елементи Шекспировог предлошка су елиминисани, централно место поверено је лику Јулије, док је крај промењен тако да одговора оперским конвенцијама срећног расплета.

Једанаест година млађи од Бенде, Игнац Холцбауер, био је још један од пионира озбиљне опере на немачком језику. Холцбауер је радио на двору у Манхјаму, а његов зингшпил  Гинтер фон Шварцбург премијерно је изведен у дворском позоришту овог града само годину дана након готске праизведбе Бендине опере Ромео и Јулија. Писана на либрето Антона Клајна и заснована на епизоди из историје Светог римског царства немачке националности, Холцбауерова опера представља један од најзначајнијих и најутицајнијих покушаја успостављања озбиљне опере на немачком језику. Прихватајући начела реформе италијанске опере серије, Клајн и Холцбауер су покушали да музику чвршће вежу за одвијање радње, градећи опсежне прокомпоноване драмске сцене. Поред тога, Холцбауерова партитура је изразито богата инструменталним бојама, што посебно долази до изражаја захваљујући учесталој употреби акомпањато речитатива.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић