Уметност интерпретације – Андре Превин

Као аранжер и композитор филмске музике оставио је снажан траг у Холивуду, компонујући музику за преко педесет филмова, а чек четири пута је био награђен Оскаром за најбољу музику. Као џез пијаниста, са великим успехом је свирао у трију, али и као пратња водећим певачима. Као диригент, руководио је неким од најзначајнијих светских оркестара, међу којима су Лондонски симфонијски оркестар, Филхармонија из Лос Анђелеса или Краљевска филхармонија. 

Андре Превин је рођен у јеврејској породици у Берлину 1929. године, а захваљујући великом таленту са само шест година уписао је Берлински конзерваторијум. Ипак, 1938. године, због нирнбершких закона је избачен из ове институције, те је читава породица напустила Немачку, одлазећи најпре у Париз, у ишчекивању америчких виза. Током тих девет месеци, Андре Превин се уписао на Париски конзерваторијум где је учио теорију музике, а по добијању виза, породица је отиша у Лос Анђелес, где је један рођак радио у Универзаловим студијима. Тако је каријера овог уметника најпре започела у Холивуду, где је већ 1946. године, док је још био средњој школи, почео да ради музику за филмове. 

Прве подуке у области дириговања, у којој ће такође постићи велике успехе, добио је почетком педесетих година, када је у Сан Франциску почео да узима приватне часове код Пјера Монтоа. Године 1967. наследио је Џона Барбиролија на месту музичког директора Симфонијског оркестра из Хјустона, да би годину дана касније започела његова дугогодишња сарадња са Лондонским сифмонијским оркестром. Од 1975. до 1985. године налазио се на челу Симфонијског оркестра из Питсбурга, а потом и Краљевског симфонијског оркестра, те Филхармоније из Лос Анђелеса. У својим седамдесетим годинама именован је за музичког директора Филхармоније из Осла, а последњи професионални ангажман било је место сталног годстујућег диригента Симфонијског оркестра Јапанског радија и телевизије, на које је дошао 2009. године. Андре Превин је преминуо 2019. године, пар месеци пре свог 90. рођендана. 

У области музичке интерпретације, Превин је поред дириговања, развио и успешну пијанистичку каријеру. Она се одвијала упоредо у две области – класичној музици и џезу. Као џез пијаниста био је цењен интерпретатор и аранжер, а пратио је низ певача, од Еле Фицџералд до Дорис Деј. Оно што су други џез музичари посебно ценили, био је осећај за музички ток, за фразу, што је Превину долазило природно, било да свира џез или класичну музику.

У сфери класичне музике, Превин је био пре свега активан као камерни музичар, те је снимио велики број дела у жанру клавирског трија, као и сонате за клавир, али и концерте за овај инструмент. 

Као диригент, Превин се углавном фокусирао на стандарни класични и романтичарски репертоар, као и на дела класика XX века. Оно што упадљиво изостаје јесу оперска дела, те су у његовом дискографском опусу остали само Моцартов комични зингшпил Директор позоришта, Штраусова оперета Слепи миш и две Равелове краће опере. Превинова пасија била је симфонијска музика 19. века – од Берлиоза до Штрауса, као и концерти и балети и остварења Бритна, Гершвина, Рахмањинова, Прокофјева, Волтона, Вона Вилијамса и Шостаковича. Са друге стране, готово да није изводио музику коју су компоновали аутори пре Хајдна и Моцарта, као ни авангардна остварења настала у XX веку. 

Уредница емисије: Ивана Неимаревић