Френсис Фукујама: Приче о нацији

У овом делу своје књиге, Френсис Фукујама полази од начина стварања самог националног идетитета, тврдећи да постоје четири: први је везан за трансфер популација преко граница неке посебне државе на нове територије, други се односи на присилно исељавање усељеника који живе на одређеној територији, трећи на њихово једноставно убијање, док је четврти комбинација сва три начина. Међутим, политике које су највише обликовале национални идентитет јесу оне које су поштовале грађанство и право на боравак, законе о имиграцији и избеглицама, као и наставне програме у сфери јавног образовног система који су подучавали децу о прошлости нације. Исто тако, у процесу који се кретао одоздо навише, „приче о настанку нација" причали су уметници, музичари, поете, филмски аутори, историчари и обични грађани који су описивали своје порекло и аспирације.

Ипак, оно чиме се Фукујама првенствено бави у овом тексту, као и у самој књизи, тиче се питања: „како то да је идентит постао тема која лежи у основи многих данашњих политичких проблема, од нових популистичких националистичких покрета, преко исламистичких бораца, до контроверзи које се догађају на универзитетским кампусима? Нећемо моћи да побегнемо од размишљања о нама самима и о нашем друштву у терминима идентитета. Али треба да се сетимо да идентитети, који су запретани дубоко у нама, нису ни фиксни нити су нам они дати случајношћу нашега рођења. Идентитет се може употребљавати као средство дељења, али и као средство за интеграцију. Ово последње ће на крају бити лек против данашње популистичке политике".
Превео Слободан Дивјак.
Читала је Гордана Гачић.
Уредници циклуса Тања Мијовић и Предраг Шарчевић.