Предраг Крстић, Марија Велинов: Еманципује ли (са)знање?

Аутори анализирају и проблематизују саморазумљивост односа еманципације или ослобођења са једне стране и (са)знања или истине са друге. Они указују на макар једнако убедљиву противтрадицију оспоравања еманципаторског потенцијала знања. Први део рада посвећен је историјским представама знања као опасног, деструктивног, унесрећујућег. „Уколико је циљ срећа, благостање или спокојство, управо би од знања ваљало одустати". Потом, доводе у питање претпоставку еманципације као последице сазнања. „Основа ове везе лежи у идеји слободе, схваћене не као одсуство препрека, већ као поље самоконтроле и усмерења – за које квалификује тек сазнање (нужности). На тај начин, знање не ослобађа нудећи различите изборе, већ поштеђујући нас фрустрације да тежимо немогућем".

Најзад, истичу Предраг Крстић и Марија Велинов, постмодернистички филозофи сугеришу напуштање саме идеје еманципације, осуђујући сваку колективну „вољу за еманципацијом" као фатални тоталитарни пројект. Са своје стране, детектују они, знање је одувек било неодвојиво повезано са односима моћи и прожето њима. Сада се само коначно одвојило од илузија личне еманципације и друштвене трансформације и отворено ставило у службу не више ове или оне истине, већ властите употребљивости, корисности, профитабилности и делотворности.

Аутори у закључку рада указују на савременост самог питања о статусу традиционално схваћеног знања и сигнализирају могућности његовог лика који би био ослобођен и „ослободилачке" функције.

Чита Александар Божовић.
Уредница Оливера Нушић.