Мајстори барока – Хајнрих Бибер

Овај циклус чини петнаест кратких соната за виолину и басо континуо и пасакаља за соло виолину, у којима се описује живот и страдање Исуса Христа.

Петнаест Мистерија розаријума које се практикују још од 13. века у римокатоличкој цркви, у такозваним „процесијама розаријума", представљају медитације у којима се говори дешавањима из живота Христа и Девице Марије. Током ових поворки, верници су обилазили петнаест слика и скулптура које су биле постављене на одређеним местима унутар цркве и испред сваке од њих су рецитовали низ молитви. Тако, Биберових петнаест соната рефлектују датих петнаест мистерија, док се пасакаља за соло виолину из финала збирке, везује за празник Анђела чувара.

Претпоставља се да је Бибер овај циклус завршио око 1676. године, али је остао непознат све до 1905, када је први пут објављен. Ипак, постоје индиције да нису све сонате из овог циклуса написане у исто време или у истом контексту, те музиколози сматрају да је Бибер прикупио сонате које је већ написао, прилагодио их и груписао у кохерентну целину.

Дела су подељена у три групе под називима: Радосне мистерије, Жалобне мистерије и Славне мистерије, и у рукопису свакој од соната претходи гравура која одговара одређеној сцени из живота Христа и Девице Марије. Поред програмске структуре, Бибер је у сонатама интегрисао нове техничке вештине са новим композиционим изразом, и читава збирка се сматра изразито виртуозним остварењем. Најзначајнија карактеристика циклуса Мистерије розаријума представља употреба технике скордатуре. У свим сонатама Бибер је користио нетипично штимовање виолине како би најпре манипулисао бојом тона овог инструмента, са циљем стварања музике која је веродостојна свакој од обрађених тема.

Ауторка: Саша Тошковић