Композитор месеца – Клод Дебиси

Дебиси је био један од најистакнутијих аутора свог доба, а његове хармонске иновације имале су огроман утицај на будуће генерације композитора. Направио је значајан искорак од вагнеризма у својој јединој завршеној опери Пелеас и Мелисанда, а у делима за клавир и оркестар створио је нове жанрове и открио богати спектар боја које су постале темељ сасвим оригиналне музичке естетике.

Дебиси је потицао из сеоске радничке породице, која се из околине Бургундије преселила у париску регију око 1800. године. Рођен је 1862. године у граду Сен Жермен ан Ле, где су се његови родитељи бавили трговином. Почетком 8. деценије 19 века, током Француско-пруског рата, породица Дебиси је избегла у Кан, где је Клод Дебиси похађао часове клавира код Жана Черутија. На Париски конзерваторијум примљен је 1872. године, где су му професори били Антоан Мармонтел и Албер Лавињак. Његов изузетни таленат је брзо препознат, те је освојио неколико мањих награда на такмичењима из клавира и солфеђа. Али како није успео да освоји главну награду за клавир, био је принуђен да одустане од каријере виртуоза и окренуо се часовима хармоније код Емила Дирана. Прве песме написао је 1879, на текстове Алфреда де Мисеа. Почео је и да ради код Надежде фон Мек, која је била покровитељка Чајковског, у Аркашону и Фиренци, када је написао неколико клавирских комада и Клавирски трио.

Све до 1982. године, претпостављало се да је партитура овог трија изгубљена, али је тада пронађена у заоставштини Дебисијевог ученика Мориса Дименила, те је дело први пут објављено тек 1986. године. Ова младалачка композиција написана је једноставним хармонским језиком и сентименталног је, шаљивог карактера.

По повратку у Париз, Дебиси је почео да похађа часове композиције код Ернеста Гироа, радећи и као корепетитор. Са Надеждом фон Мек одлази у Русију неколико пута током 1881. године, као и у Беч. Био је један од такмичара за Римску награду 1883, са кантатом Гладијатор. До тог периода, Дебисијев опус обухватао је преко тридесет песама, сценских комада, хорова, свиту за виолончело и симфонију, написану за клавир четвороручно. Почео је да ради као корепетитор у хорском друштву Конкордиа, када је отпочео сарадњу са Гуноом.

Године 1884. Дебиси је освојио Римску награду за кантату Блудни син, на текст Едуара Гинана, која је премијерно изведена исте године у Паризу. Ова награда омогућила му је стипендију Академије лепих уметности, која је укључивала и четири године резиденције у Вили Медичи.

Уредница Јелена Дамјановић