Уметност интерпретације – Иван Фишер

Иван Фишер је рођен у Будимпешти 1951. године. Студије дириговања завршио је у класи Ханса Сваровског у Бечу, а усавршавао се код Николауса Арнонкура чији је био и асистент. Пажњу музичке јавности привукао је победом на такмичењу Руперт фондације у Лондону 1971. године. Ова награда омогућила му је редовне наступе са престижним британским оркестрима - Симфонијским оркестром Би-Би-Сија и Лондонским симфонијским оркестром, са којима је остварио и велику светску турнеју 1982. године. Након овог пробоја на светској сцени, Фишер је дебитовао и у Сједињеним Америчким Државама, диригујући Филхармонијом из Лос Анђелеса. Иван Фишер се 1983. године вратио у Будимпешту где је основао Будимпештански фестивалски оркестар, ансамбл који је до данас прерастао у музичку институцију и један је од водећих у Европи.

Поред интензивног рада са овим оркестром, диригентска пракса Ивана Фишера наставила је да се одвија паралелно у Америци и Европи. Извесна подвојеност његовог ангажмана на два континента огледала се у томе да је у Сједињеним Америчким Државама деловао као концертни диригент – за пултовима Симфонијског оркестра из Синсинатија и Националног симфонијског оркестра из Вашингтона – док је у Европи превасходно био ангажован као оперски диригент. У овој улози, Фишер је руководио и наступао са Опером из Кента, Националном опером из Лиона и Бечком државном опером. Посебно интересовање које је исказао за ансамбле аутентичних историјских инструмената, одвешће га до оркестра Доба просвећености, са којим је сарађивао од 2006. до 2011. године, након чега је ангажован на месту шефа диригента оркестра берлинског Концертхауса, на којем се налази и данас. Репертоарски афинитети овог диригента крећу се у стилским оквирима класицизма, романтизма и раног двадесетог века, са посебним акцентом на музици националних школа. Прве велике дискографске успехе остварио је записима дела Золтана Кодаја и Беле Бартока, освајајући више престижних награда. Потом се фокусирао на остварења Дворжака, Чајковског, Брамса, Бетовена, као и Малера, чија је сва дела, изузев Осме симфоније објавио за холандског издавача Ченел класикс.