Читај ми!

Са београдских сцена – 18. фестивал „Чембало, жива уметност”

Снимак концерта Ане Марије Крајнц, забележен 11. децембра прошле године у Свечаној сали Дома Војске Србије у Београду. Реситал је организован у оквиру 18. издања фестивала „Чембало, жива уметност”, а снимак смо добили захваљујући организаторима – Културном центру Београда.

Словеначку чембалисткињу, оргуљашицу и пијанисткињу Ану Марију Крајнц, критика оцењује као једну од најталентованијих младих уметница. Студирала је на Академији за музику у Љубљани, чембало у класи професора Егона Михајловића и оргуље у класи професора Далибора Миклавчича. Тренутно живи у Милану где се усавршава у класи реномираног италијанског стручњака за рану музику и периодне клавијатурне инструмент, професора Лоренца Гијелмија. 

Музичка критика нарочито истиче њене зреле интерпретације барокних композитора, што се доводи у везу и са добром извођачком школом. Одмерен приступ, упечатљиви контрасти у композицијама заснованим на варијационом принципу, те ритмичка прецизност и добра артикулација, неке су од одлика интерпретација Ане Марије Крајнц. Према речима Срђана Тепарића, музичког теоретичара и доцента на Катедри за музичку теорију Факултета музичке уметности у Београду, на овом концерту Крајнцова је кроз крајње ишчишћену фактурну слику показала разновсрне карактере изведених композиција.

У интерпретацији Ане Марије Крајнц слушаћете: Канцону број 4 Ђованија Паола Чиме, Варијације на стихове Мој млади живот има крај Јана Питерсона Свелинка, Енглеску свиту број 3 у ге-молу Јохана Себастијана Баха и одломке из Каприча у ге-молу Јохана Јозефа Фукса.

Уредница емисије: Марија Вуковић

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом