Пољски композитори без државе

У трећој емисији из циклуса о музици пољских композитора који су стварали у периоду када је, крајем 18. и почетком 19. века, њихова домовина изгубила своју сувереност, представљамо опус Франћишека Лесела

Франћишек Лесел, рођен 1780. године, био је водећи пољски композитор-пијаниста раног 19. века. Почетак своје каријере, од 1799. до 1809. године, Лесел је провео у Бечу, где је био ученик и штићеник Јозефа Хајдна. У Леселовом композиционом идиому утицај Хајдна је очевидан, а као посебно занимљива паралела издваја се начин на који су двојица композитора користила полифонију у инструменталним делима. Након Хајднове смрти Лесел се вратио у родну Пољску, која је за време Наполеона краткотрајно постојала као Варшавско војводство, марионетска држава Француског царства. Лесел је био сведок краја Варшавског војводства и пада Варшаве под Руску царевину, те је наставио да активно учествује у музичком животу овог града све до раних двадесетих година 19. века.

Заједно са једанаест година старијим Јозеф Елснер, Лесел је један од пионира у употреби материјала из пољског музичког фолклора, укључујући ритмичке обрасце пољских плесова и мелодику народних песама. У току свог рада у Варшави Лесел је постепено пребацивао тежиште свог стваралаштва на духовне композиције, а био је запажен и као један од аутора који је духовна дела компоновао на пољском језику.

Аутор Срђан Атанасовски

Пољски композитори без државе

Програмска шема

Коментари