Мајстори барока – Јохан Мелхиор Молтер

Рођен 1696. године, овај композитор и виолиниста своје образовање стекао је у  Ајзенаху. У овом граду је, између осталог, имао прилику да се упозна са славним дворским ансамблом који је основао Георг Филип Телеман и претпоставља се да је на предлог једног од музичара из ансамбла Молтер почео да свира виолину.

Године 1717. Молтер одлази у Карлсруе где је радио као виолиниста, да би му се две године касније указала прилика да студира композицију у Италији, и тамо одлази и остаје до 1721. године. Након завршених студија, Молтер се вратио у Карлсруе где је добио намештење дворског капелмајстора. На овој позицији је остао наредних 11 година, након чега прелази да ради, такође као капелмајстор, на двору војводе Вилхелма Хајнриха од Закс-Ајзенаха. За то време још једном одлази у Италију на усавршавање, да би се 1742. вратио у Карлсруе где се посветио педагошком раду и где је остао све до своје смрти, 1765. године.

Молтеров опус је врло обиман и обухвата скоро све жанрове, а одликује се разним утицајима којима је композитор кроз своју каријеру био изложен. Међу сачуваним делима налазе се кантате и ораторијуми, око 140 симфонија, увертира, концерата и камерна дела. Његови концерти за кларинет и оркестар настали средином 18. века представљају први пример концерата икада написаних за овај инструмент. Музиколози Молтерово стваралаштво деле у три фазе, сходно градовима у којима је живео и различитим стилским утицајима под којима је био. Тако, прва стваралачка фаза везује се за период боравка у Карлсруеу, од 1722. до 1733. године, у којој су присутне одлике италијанских, односно венецијанских барокних мајстора. Године у Ајзенаху, до 1741. карактеришу елементи касног немачког барока, у којима се аутор окренуо музичком језику Георга Фридриха Телемана. У последњем, трећем стваралачком периоду од 1742. године, Јохан Мелхиор Молтер се, након другог путовања у Италију, још једном окренуо италијанским мајсторима, односно припадницима напуљске школе а посебно се заинтересовао за нови, галантни стил који је већ био присутан у делима Ђованија Самартинија. Ипак, у свим овим променама, Молтер је остао доследан немачкој традицији и она се посматра као основа његовог стила.

Ауторка: Саша Тошковић