Пољски композитори без државе - Дела Јозефа Елснера

Јозеф Елснер рођен је 1. јуна 1769. године у шлеском граду Гродкову, а студирао је у Вроцлаву и Бечу, где је коначно одлучио да музика буде његов животни позив. Своју каријеру музичара започео је у Брну, где је радио као виолиниста и диригент у опери, а наставио у Лавову, тадашњем Лембергу, престоници хабзбуршке Галиције, где је такође дириговао у оперским продукцијама, али је био запажен и као композитор. Елснер је 1799. године дошао у Варшаву, која је тада већ била милионски град у саставу Пруске, након што је 1795. године Пољска коначно подељена између Пруске, Русије и Хабзбуршке монархије. Елснер је у Варшави тежиште свог стваралаштва почео да пребацује на оперу и друга музичко-сценска остварења, од којих је већина заснована на пољским историјским изворима и легендама, те да показује све већу приврженост употреби фолклорних материјала. У првом делу емисије чућете његову увертиру за оперу Лесек Бели, или Вештица Голог брда, из 1809. године као и Симфонију у Це-дуру, опус 11, публиковану 1805. године у Офенбаху.

Други део емисије посвећен је Елснеровим камерним делима. У композиторовој рукописној заоставштини проналазимо полонезе за виолину и клавир: Полонеза у Де-дуру је својеврсна минијатура, са израженим синкопираним ритмом, док је Полонеза у Е-дуру транскрипција партитуре за виолину и оркестар, у којој је Елснеру као тема полонезе послужила тема из увертире опере Лодоиска Родолфа Кројцера. Четвороставачни Септет у Де-дуру за клавир, флауту, кларинет, виолину, виолу, виолончело и контрабас компонован је 1830. године, када је Варшава већ чврсто била у рукама Руског царства, те такође сачувано само у рукопису, ово дело представља Елснерово последње значајно остварење у области инструменталне музике. Елснеров Септет специфичан је и по томе што композитор користи деонице дувачких инструмената - флауте и кларинета - да подвуче употребу пољског фолклорног материјала у својој партитури.

Аутор: Срђан Атанасовски

Уредница: Сања Куњадић