Путеви прозе

Итало Калвино: Невидљиви градови

У циклусу Путеви прозе - Нови преводи, од 5. до 14. фебруара можете пратити делове романа „Невидљиви градови“ италијанског књижевника Итала Калвина.

„Шта је за нас данашњи град? Мислим да сам написао неку врсту последње љубавне поеме посвећене граду, у време када у њему постаје све теже живети. У ствари, изгледа да улазимо у период кризе урбаног живота; а Невидљиви градови су сан поникао из срца тих неподношљивих градова које познајемо. Људи данас с подједнаким нагласком говоре о уништавању природног окружења и крхкости масивних технолошких система (која може довести до ланчаног слома који би парализовао целе метрополе). Криза прекомерно нараслог града је друга страна кризе природног света. Слика 'мегалополиса' - бескрајног, безобличног града који неумољиво прекрива површину земље - доминира и мојом књигом. Али већ има много књига које проричу катастрофе и апокалипсе: написати још једну било би излишно и у сваком случају супротно мом темпераменту. Мој Марко Поло жели да открије скривене разлоге који људе вуку да живе у градовима: разлоге који важе независно од сваке кризе. Град је комбинација многих ствари: сећања, жеља, језичких знакова; то је и место размене, као што нам говори сваки уџбеник из економске историје, само што та размена није само трговина робама већ укључује и речи, жеље и сећања. Моја књига почиње и завршава се сликама срећних градова, који се непрекидно обликују и потом бледе, усред оних несрећних..." (Калвино, 1983)

Превод: Алекса Голијанин

Чита: Душица Мијатовић

Уредник: Предраг Шарчевић