Музички фестивали

Репродуковаћемо ексклузивни снимак концерта који је забележен 15. августа прошле године у Великој фестивалској дворани. На програму је била Миса Солемнис у Де дуру, опус 123 Лудвига ван Бетовена, коју су изводили чланови Хора Бечке државне опере, Бечки филхармоничари и солисти: Роза Феола, сопран, Алиса Колосова, мецосопран, Дмитриј Корчак, тенор и Илдар Адбразаков, бас, док је за диригентским пултом био Рикардо Мути, који је већ више деценија почасни гост ове важне музичке манифестације. Наиме, на сваком концертном репертоару који је маестро Мути припремао за Салцбуршки фестивал налазила су се Бетовенова дела: од Егмот увертире, преко симфонија и клавирских концерата. Међутим, тек је прошле године први пут одлучио да за извођење одабере Мису Солемнис, чије је различите едиције партитура минуциозно проучавао још од 1972. године. "Није једноставно изразити Бетовенов значај," истакао је маестро Мути у интервјуу пред концерт и нагласио да је Миса Солемнис "једно од најкомплекснијих остварења не само Бетовеновог опуса, већ и читаве уметничке музике". Према мишљењу овог италијанског диригента "... кључ за разумевање овог дела лежи у латинском тексту.

Знамо да је Бетовен провео доста времена проучавајући латинско-немачке речнике како би најјасније разумео значење сваке појединачне речи, са циљем да свакој од њих да одговарајућу музичку тежину. Поред тога, латински текст је инспирисао Бетовена да у обликовању партитуре на другачији начин приступи вокалним деоницама, односно, да глас третира као инструмент. Миса Солемнис представља тријумф контрапункта, који је присутан од првих тактова дела до самог његовог краја," речи су Рикарда Мутија.   

Бетовен је Мису Солемнис писао у периоду од 1819. до 1823. године, а премијера је уприличена 7. априла 1824. у Санкт Петербургу. За извођење у Бечу, 7. маја исте године, композитор је унео извесне измене у партитуру, када су представљена само три става. Том приликом дело је и сам дириговао. Иначе, како истичу историјски извори, док је радио на партитури Мисе Солемнис, Бетовен ју је третирао као свој лични тестамент и врхунац стваралаштва, назвавши га „остварењем своје душе и срца".

Уредница: Ирина Максимовић Шашић