Светске музичке позорнице

Патриција Копачинска је свирала солистичку деоницу у Хартмановом Виолинском концерту, једном од најпознатијих остварења овог немачког композитора. Рад на партитури овог четвороставачног дела које се изводи без паузе, Хартман је завршио 1939. године, у сам освит Другог светског рата, и назвао га Музика жалости. Године 1959. композитор је унео извесне измене у оркестарски и виолински парт, те је дело преименовао у Кончерто фунебре, односно Погребни концерт, за који је једном приликом истакао да одражава „интелектулано и духовно безнађе ратног периода". Дело је премијерно изведено 29. фебруара 1940. године у Сент Галену, када је Камерним оркестром овог швајцарског града дириговао Ернст Клуг, а солистичку деоницу изводио Карл Нерахер, који је у том периоду био концертмајстор овог ансамбла.

У другом делу концерта Берлински филхармоничари и диригент Кирил Петренко интерпретирали су музику из балета Жар птица Игора Стравинског, који је компонован 1909. године, а посвећен Николају Римском-Корсакову, учитељу Стравинског.

Овај балет је заснован на руским бајкама; говори о царевићу Ивану који уз помоћ пера жар-птице спасава вољену принцезу из ропства озлоглашеног чаробњака Кашчеја Бесмртног. Теме руског музичког фолклора прожимају партитуру у којој су присутни и одјеци музике Скрјабина и Глазунова, док на пољу оркестрације највећи утицај потиче управо од Римског-Корсакова. Премијера Жар птице уприличена је 1909. године у дворани Опере у Паризу, у извођењу трупе Сергеја Дјагиљева, а славни руски уметник је наредних година са великим успехом изводио и композиторове балете Петрушка и Посвећење пролећа.

Уредница: Ирина Максимовић Шашић