Директан пренос из Бечке државне опере – Бритн: Питер Грајмс

Сценска дела Бенџамина Бритна ревитализовала су оперу на енглеском језику која је још од Персла била занемарена. Питер Грајмс је Бритнова друга опера, а њен почетни огромни успех обезбедио је композитору интернационални статус.

Наративна поема „Бороу" Џорџа Креба о обали Сафока, инспирисала је Бритна да напише ово експресивно дело које од 1945. године до данас привлачи љубитеље опере. Бритн је у ревизије либрета Монтагјуа Слејтера уткао сопстевни афинитет према имагинаријуму мора и занимање за судбине људи који живе поред и захваљујући мору. Главни јунак је интровертни аутсајдер, са психопатским склоностима, који се бори са самим собом и са остатком света. Бритн и његов сарадник Питер Перс су инсистирали на стварању правог антихероја - који у неким цртама подсећа на Берговог Воцека, човека чије отуђење и несналажење у друштву упркос свему изазива саосећање. Пошто је Питер Грајмс на потпуно супротној страни од становника Бороуа у којем живи, дочарано непријатељство мештана према насловном јунаку заузима значајно место у драмском обликовању опере. Паланачки дух „малог миста" се тако показује као главна сила која стоји иза Грајмсове трагичне пропасти.

Опера је своју премијеру имала у Лондону 1945. године. Ипак, до прве поставке овог дела на сцени Бечке државне опере морало је да прође више од педесет година, јер је први пут изведена тек 1996. Тада је публици представљена поставка Кристине Милиц, која је причу изнела јасно и директно, стављајући акценат на измучену душу насловног лика постављајући га у хладно и немилосрдно окружење. О успеху ове поставке код Бечке публике, сведочи податак да се она и данас, 26 година после премијере, и даље изводи на сцени ове оперске куће.

Уреднице Јелена Дамјановић и Ивана Неимаревић