Музеј звука – Шансоне Александра Агриколе

Овај франко-фламански композитор, активан у другој половини 15. века, био је истакнути члан хабзбуршке „Велике капеле" и композитор који је уживао велики углед међу колегама-музичарима. Пореклом из Гента, Агрикола је пуно путовао - био је у служби породице Сфорца у Милану, породице Медичи у Фиренци, затим француског краљевског двора у Камбреу и двора у Напуљу. Око 1500. године вратио се у родну Бургундију, где је био ангажован при двору Филипа Лепог, који је истовремено био и краљ Кастиље. Пратећи бургундског војводу на његовим путовањима, 1506. године умро је од куге у шпанском граду Ваљадолиду.

Његов рани стил се ослањао на радове Јоханеса Окегема, да би касније у каријери користио имитацију попут Жоскена де Преа, постајући тако једна од ретких фигура које су повезивале бургундски стил са каснијом праксом фламанских аутора. Агрикола је био један од најоригиналнијих аутора, препознатљив по својим необичним, некада несташним, а некада чак и збуњујућим третманом полифоније. Један савремени немачки писац записао је „тако примећујем... Окегем је тачан и технички врло добар, као и Ла Ри; Жоскен је интелектуално префињен и домишљат; Финка би такође требало поменути; али када је реч о необичном, луцкастом, чудном маниру компоновања, тако је јасно да је Агрикола предводник овог стила".

Заиста, Агриколина музика је духовита, ексцентрична, неухватљива – испуњена необичним ритмичким сложеностима, изненадним паузама, оштрим сазвучјима или необичним кретањем мелодијских линија.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић