Марко Новаковић: О демонском као мосту између духовног и материјалног света

Марко Новаковић разматра прехришћанско схватање демона као невидљивих сила које посредују између људског и божанског света, а полазиште је Сократов daimónion, односно „унутрашњи глас" као глас божанства, који је Сократа опомињао шта у животу треба да избегава да говори и ради. Главни непосредни извори података о Сократовом демону били су његови ученици Платон и Ксенофонт, док је ова тема детаљније обрађена и у делима позноантичких писаца Плутарха и Апулеја. Сократов демон само је кристализација схватања демонске природе из тог времена, док је Платон у постојећа веровања увео и једну новину, а то је да су демони нека врста невидљивих полубогова који посредују између људи и богова. У том смислу демонска природа директно повезује спиритуални свет божанских сила, материјалну стварност у којој живе људи као телесна бића и људску душу, којој демон дели (daiomai) судбину и одређује њен пут после смрти тела. Према томе, за прехришћански свет демон је биће између земаљског и етарског, водич душе, посредник у остваривању божанске воље и може бити и добар и лош, а човек у складу са демоном који води његову душу срећан (eudaimon) или несрећан (kakodaimon).

Разумевање демонске природе као моста између спиритуалне и материјалне стварности важно је за схватање људске душе и њеног манифестовања у видљивом свету, као и на њој заснованих моралних аспеката људског делања. Питање бесмртности и трајања душе, преласка у следећи живот, упркос сталним променама материјалног света, немогуће је одвојити од људске доброте и моралности делања, као и од наоко невидљивих узрока и сила које јој омогућавају да трансцендира постојећу стварност, уместо да у њој нестане. Тек постепеним интериоризовањем демонског, његовим везивањем за човекову душу и њен највиши мисаони део, заоштрило се и питање човековог идентитета, разликовање између телесног и духовног, земаљског и божанског у човеку, а отуда и и човековог односа према Богу. Разумевање проблема демонског утолико јасно показује и покреће не само питање о односу између материјалне и духовне стварности, него и човековог идентитета и божанског аспекта човековог бића. Новаковић заступа тезу да је проблем односа материјалног и духовног света тек једна од манифестација ове подвојености човековог бића.

Снимак је забележен 25. септембра прошле године у старој напуштеној школи у селу Љуљаци.
Уредница емисије Тања Мијовић.