Композитор месеца – Ралф Вон Вилијамс

У годинама након повратка из Париза 1908. где је похађао специјалистичке студије композиције код Мориса Равела, до избијања Првог светског рата 1914. године, Ралф Вон Вилијамс је почео да се етаблира као важна личност музичког живота Енглеске. Наиме, за композитора у успону од драгоцене важности је било и учешће на значајним музичким манифестацијама. Тако је 1910. године Вон Вилијамсова музика изведена на два престижна фестивала: у септембру, на Фестивалу Три хора у Глостерској катедрали када је дириговао своју Фантазију на тему Томаса Талиса, а већ наредног месеца, на Фестивалу у Лидсу, премијерно је изведена и његова Симфонија мора. Речи водећих британских музичких критичара тог доба - Џона Александра Фулера Мејтленда који је писао за Тајмс и Семјуела Ленгфорда критичара Манчестерског Гардијана - биле су јединствене у похвалама. Мејтленд је Фантазију на тему Томаса Талиса описао као „... дело које човека подиже на неку непознату разину музичке мисли и осећања... Током читавог музичког тока слушалац није сигуран да ли је у питању нешто веома старо или је реч о новом делу". Симфонија мора, према Ленгфорду, Вона Вилијамса поставља „као нову личност у првом рангу енглеских композитора".

На почетку емисије чућете Фантазију на тему Томаса Талиса, једноставанчно остварење које је Вон Вилијамс писао на мелодију Томаса Талиса, енглеског ренесансног композитора, коју је пронашао приликом уређивања Књиге енглеских црквених песмарица, а коју је 1906. објавио Oxford University Press. Писана по поруџбини Фестивала Три хора у Глостеру, Фантазија на тему Томаса Талиса данас се убраја међу композиторова ремек-дела. У њој је изнедрио свој лични музички стил вешто спајајући енглеске народне песме, модалност и музику XVII века.

Иако је камерна музика Ралфа Вона Вилијамса у великој мери у сенци његових оркестарских и хорских остварења, композитор је оставио и значајна дела у овом жанру. Друго остварење које ћете чути је Фантазија квинтет, из 1912. године, писан по поруџбини и покровитељством Волтера Вилсона Кобета, музичара-аматера који је посебну наклоност неговао ка камерним делима и музици елизабетанског периода. Вон Вилијамс је Фантазија квинтет обликовао у четири става који се изводе без паузе, а стандардан састав гудачког квартета проширио је уневши у њега још једну деоницу виоле. Дело су премијерно извели чланови Лондонског гудачког квартета.

До 1914. године Ралф Вон Вилијамс је иза себе имао већ значајан број дела, укључујући и две симфоније. Иако већ четрдесетдвогодишњак, осећао се обавезним да се укључи у Први светски рат. Придружио се медицинском корпусу Краљевске војске у Француској, а потом и на Солунском фронту. Учешће у рату оставило је емотивни траг у његовом животу пошто је изгубио велики број пријатеља, међу којима је био и млади енглески композитор Џорџ Батерворт, док му је стална бука оружја у великој мери оштетила слух. Године 1918, након примирја, постављен је за директора музичког департмана Прве армије Британских експедиционих снага.

Емисију ће заокружити извођење Лондонске симфоније, друге у композиторовом опусу. Првобитна партитура дела из 1914, које је премијерно дириговао Џефри Тој, изгубљена је током рата, па је Вон Вилијамс 1936. направио реконструкцију овог остварења и посветио га управо Џорџу Батерворту.

Уредница Ирина Максимовић Шашић