In memoriam – Станко Јовановић

У својој богатој каријери, Јовановић је остварио значајан број концерата и са другим ансамблима Музичке продукције Радио-телевизије Србије – Хором, Народним оркестром, Дечјим хором и хором Колибри.

У не тако великом броју критика и интервјуа које је Јовановић дао за наше дневне новине и недељне часописе, критичари су од самог почетка истицали његов таленат и музикалност, а Слободан Турлаков је, описујући Јовановићев дебитантски наступ као сталног диригента нашег ансамбла, написао: „сугестивна моћ кроз јасан, прегледан и лак гест, што све заједно са симпатичним и спонтаним односом према публици представља гарант сигурне каријере" – речи су Турлакова објављене у Радио ТВ ревији 15. фебруара 1996. године.

Три године раније, када је завршавао студије на Факулету музичке уметности, на аудицији за оркестар којим ће студенти дириговати за дипломски испит, управо је њему припала част да диригује ансамблом Радио-телевизије Београд. Како је Јовановић сам истакао у разговору који је са њим на Првом програму Радио Београда 19. априла 2019. године водила колегиница Александра Паладин, а начињеном поводом обележавања тридесет година уметничке каријере овог диригента, недељу дана после дипломског испита уследио је позив од стране Станка Марушића, тадашњег уредника и бившег обоисте ансамбла. Том приликом предочено му је да је оркестар једногласно тражио његов долазак на место диригента ансамбла, што је био преседан и ван наше земље, с обзиром на то да у институцијама оркестри никада не бирају диригенте, већ то чине дирекције и уметнички савети.

Његов први професионални задатак било је студијско снимање и обрада Симфоније Петра Коњовића, коју су пре тога забележили великани попут Ђуре Јакшића и Младена Јагушта, али не интегралну партитуру, јер она није била довршена и сређена. По речима Јовановића, уз значајне савете његовог професора оркестрације Александра Обрадовића и Јована Шајновића, за три месеца је приредио партитуру и дело је у целини снимљено 9. марта 1993. године. Продуцент је био Југослав Бошњак, а сниматељ Зоран Маринковић.

Оно што је важно истаћи свакако је и чињеница да је, осим бројних запажених концерата, остварио и велики број архивираних снимака ређе извођених остварења, нарочито домаћих аутора.

Станко Јовановић рођен је 1968. у Београду, а од четрнаесте године се професионално бавио музиком. Дипломирао је на одсеку за дириговање на Факултету музичке уметности у Београду у класи Јована Шајновића, а упредо је завршио и клавир. Факултативно је усавршавао свирање удараљки и вокалну технику. Велико искуство стекао је свирајући у оркестрима и певајући у хоровима, а водио је и хор Патријаршије, Прво београдско певачко друштво, хор Браћа Барух. Радио је са водећим ансамблима у Србији: Оркестром Војске Југославије, Београдском филхармонијом, Балетом Народног позоришта у Београду и другим. Од августа 1999. године Станко Јовановић је био шеф диригент Филхармоније младих Борислав Пашћан. Од 2006. године налазио се на месту музичког директора Опере и Театра Мадленијанум. На гостовањима у Енглеској, Француској, Швајцарској, Италији, Словенији и Канади посебно место заузимају концерти са Лондонским камерним оркестром, Монтреалском филхармонијом као и традиционални Новогодишњи концерт у Милану.

Уредница емисије Марија Вуковић