XX век

Рођен 1914. године у Варшави, Пануфњик је студирао композицију и дириговање на Варшавском конзерваторијуму, а његово усавршавање код познатог диригента Феликса Вајнгартнера у Бечу, прекинуто је након нацистичке анексије Аустрије, 1938. године. Током Другог светског рата боравио је у Варшави где је помагао покрету отпора, писао патриотске песме, изводио музику коју су нацисти забрањивали. По завршетку рата постао је водећи пољски композитор, али је, због политичких притисака, 1954. године емигрирао у Велику Британију где је у почетку био ангажован углавном као диригент, док је композиторску каријеру изградио нешто касније. Његов опус обухвата бројна дела за симфонијски оркестар, концертантна дела за различите инструменте, велики број композиција за глас и камерне ансамбле, а писао је и музику за филмове. Умро је у Лондону 1991. године.

Музика Анджеја Пануфњика сједињује две супротне тенденције: са једне стране то су модернистичка стремљења, наглашен рационални приступ стварању и контрола свих структурних аспеката композиције, а са друге стране, то је романтичарска експресивност. Ова синтеза резултирала је различитим интерпретацијама његове музике: у Пољској је често, услед социјалистичког реализма, оцењивана као сувише авангардна и формалистичка са недовољно снажним емотивним утицајем на слушаоца, а на међународној сцени као недовољно прогресивна јер, иако заинтересован за композициона решења Друге бечке школе, Пануфњик никада није прихватио у то време доминантну додекафонију и серијализам. Његов начин компоновања био је израз унутрашње потребе да своје музичке замисли артикулише и пласира на систематичан и уређен начин, а резултат је изразито експресивна музика настала употребом и трансформацијом минимума музичког материјала, презентована кроз прегледне формалне обрасце.

Уредница Ивана Неимаревић