Композитор месеца – Ралф Вон Вилијамс

Рођен 12. октобра 1872. године у Глостерширу, Ралф Вон Вилијамс је себе сматрао грађанином Лондона у којем је провео највећи део свог живота. Прве подуке у музици добио је још као дечак у својој породици, која га је охрабривала да музику изабере за животни позив. По завршетку школовања у Сасексу где је похађао часове виолине, клавира и оргуља, уписао је школу Чартерхаус у којој је у периоду од 1887. до 1890. године учио виолу и био члан школског оркестра. Како истичу биографи, наступи са школским оркестром усмерили су га да се касније, током свог композиторског рада, у великој мери посвети управо оркестарској музици.

Након завршене школе, Ралф Вон Вилијамс септембра 1890. године уписује студије на Краљевском колеџу за музику у Лондону, а потом се, 1892, пребацује на Тринити колеџ у Кембриџу, где су му професори били водећи педагози тог доба, попут Хјуберта Перија, Чарлса Вуда и Чарлса Вилијерса Стенфорда. Наредне три године у Кембриџу је студирао музику и историју, и спријатељио са филозофима Џорџом Едвардом Муром и Бертрандом Раселом, као и са Аделином Фишер, ћерком историчара Херберта Фишера, са којом се верио 1897. године.

Иако га је још у току студентских дана изузетно привлачила композиција, Ралф Вон Вилијамс је често наилазио на препреке у писању; његов напредак је био изузетно спор, а професори, међу којима посебно Чарлс Вуд, нису веровали да Вон Вилијамс има потенцијал да постане плодан композитор. Свестан својих ограничених могућности, како је и сам једном приликом истакао „лоше владање композиционим техникама пратило ме је на почетку рада", Вон Вилијамс није губио наду, желећи што више да научи од већ етаблираних аутора, те је 1898. године отишао у Берлин, где је студије похађао код Макса Бруха, а потом је, 1907, боравио у Паризу где га је умећу компоновања учио Морис Равел. Упознавши предан рад ових композитора, Вон Вилијамс је убрзо схватио да његов креативни импулс не лежи у асимилацији и имитацији постојећих модела немачке и француске музике, већ да жели да створи нешто ново, користећи богату традицију британске музике. Наиме, у овој, првој стваралачкој фази, Вон Вилијамс се окренуо енглеским народним песмама, музици елизабетанског периода, као и идеологији националне музике. Ова интересовања делио је заједно са Густавом Холстом, којег је упознао 1895. године на студијама на Краљевском колеџу у Лондону и са којим је био близак пријатељ све до Холстове смрти 1934. године. 

У вечерашњој емисији слушаћемо прво симфонијско остварење Ралфа Вона Вилијамса - Симфонију мора. Ово дело, писано у периоду од 1903. до 1909. на стихове америчког песника Волта Витмена из збирке Влати траве, убраја се у ред Вон Вилијамсових најдужих композиција. Симфонија мора је премијерно изведена на Фестивалу у Лидсу 1910. године, на композиторов 38. рођендан, а он је том приликом и дириговао хором и оркестром. Музиколози истичу да је овим остварењем Вон Вилијамс отворио врата новој ери симфонијске и хорске музике у Британији током прве половине XX века. 

Уредница Ирина Максимовић Шашић