Париска Опера у доба Револуције и Наполеона

Традиција оријенталних мотива имала је дугу историју у француској уметности, те и на сцени париске Опере, али се сматра да је Наполеоново доба посебно подстакло фасцинацију ваневропским цивилизацијама. Наполеонов поход на Египат, иако је био војни неуспех, као и обновљене колонијалне амбиције царства уопште, приближио је француским научницима и уметницима теме Истока и Оријента. Опера Бајадере Шарл-Симона Катела, премијерно изведена на сцени Царске академије за музику 1810. године, представља важно дело у овој традицији, између осталог и због тога што уобичајену оперску фасцинацију Оријентом измешта на индијски потконтинент, али из домена комичних оперских жанрова у свет озбиљне опере. Бајадере се својим озбиљним тоном и паганско-религијским темама надовезује на Спонтинијеву оперу Весталка, те на позоришне даске изводи раскошни спектакл, који ће бити карактеристичан за велику француску оперу 19. века. Реч је такође о једном од најпопуларнијих дела у другој деценији 19. века на сцени париске Опере, те не чуди да је 1821. године било изабрано за инаугурацију нове оперске дворане, сале Лепелтијер, која је била дом париске опере кроз највећи део тог столећа. На почетку првог чина ове опере упознајемо се са уметношћу бајдера, светих плесачица у храму бога Браме, те сазнајемо да је, иако је њима забрањено да ступају у брак, у једну од њих, Ламеу, заљубљен раџа светог града Варанаси. 

Родолф Кројцер започео је своју каријеру оперског композитора 1790. године, а на сцени париске Опере, односно Академије за музику, ступа 1795. године, и то делом која слика кључни догађај Француске револуције, антимонархистички устанак Париске комуне, 10. августа 1792. Након пет нових дела за сцену Опере, постављених између 1801. и 1808, која се базирају на митолошким и античким темама, Кројцер се својим ремек-делом Абел (у верзији из 1821. Абелова смрт) обраћа старозаветној тематици. Међутим, док су античке и оријенталне теме биле добродошле на сцени опере, након потписивања Конкордата са папом и Католичком црквом, Наполеон је сматрао да библијским, односно хришћанским темама ту није место, јер би њихова обрада и тумачења требало бити препуштена цркви. Премијера Кројцерове опере није била заустављена тек зато што је Наполеон за овај пројекат сазнао када су пробе већ биле увелико одмакле. Рађена према драми Саломона Геснера, опера је интегрисала и делове приказа пакла из епа Изгубљени рај Џона Милтона. Кројцер у овој опери показује своју вештину креирању драматичних колоритних сцена, иако често подлеже тематским музичким стереотипима, а посебно је вредна пажње његова топла и пријемчива мелодика. У завршном чину опере демон наводи Каина да убије свог брата, Абела: човечанство је суочено са првим убиством у историји, Каин подлеже лудилу, а хор анђела уводи Абела у рајска поља. 

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић