XX век

Један од најплоднијих композитора XX века, чији каталог дела обухвата преко 430 означених опуса, рођен је 1911. године у Масачусетсу, као Алан Ванес Чакмакијан. Изузетно рано је почео да испољава музички таленат, те је, наводно, са само четири године компоновао своје прво дело – италијанску кантату инспирисану једном Шубертовом песмом. Уследили су приватни часови клавира, а потом и студије на Конзерваторијуму за музику Нове Енглеске, као и краткотрајно усавршавање у Танглвуду. Ипак, у овом формативном периоду, најзначајнији је био контакт који је Хованес остварио са Јаном Сибелијусом, током боравка у Финској, а са којим ће наредних тридесет година остати у блиским и пријатељским односима. Током четрдесетих година прошлог века, Хованес се заинтересовао за јерменску културу и музику, те је радио десет година као оргуљаш локалне јерменске цкрве у Масачусетсу, а крајем ове деценије постао је и професор на Бостонском конзерваторијуму. Почетком педесетих, међутим, одлучује да се пресели у Њујорк и у потпуности посвети компоновању. Његова музика постаје прожета најразличитијим утицајима – од индијских рага, преко јапанске гагаку музике, али у својој суштини пре свега „америчка" у способности асимилације елемената различитих култура. Пишући о Алану Хованесу, критичар Ричарт Бјуел је тако навео да „иако је сврстан у групу јерменских композиора, према сопственом опредељењу, његов опус асимилује музику бројних кулутра. Оно што је можда највише „америчко" јесте начин на који материјале које користи претвара у неку врсту егзотике. Атмосфера је пригушена, пуна поштовања, мистична, носталгична", закључује критичар Бостон Глоуба.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић