Душко Прелевић: Кратка историја физикализма

Физикализам је ступио на филозофску сцену 1930-их (Ото фон Нојрат је увео термин „физикализам" у филозофски дискурс). Био је то својеврсни историјски наследник материјализма и израз научног погледа на свет у времену великих продора у науци (понајвише у физици). Под притиском критике и услед развоја неких других научних дисциплина (компјутерских наука, неуронаука и тако даље), физикализам је претрпео велике промене, и до данас се појављивао у више верзија које су, у дужем или краћем временском периоду, доминирале првенствено у савременој филозофији духа (попут теорије идентитета, аналитичког функционализма, елиминативизма, физикализма инстанци, стратегије феноменалног појма и других). Понекад је чак физикализам био брањен и као мистеријанизам (на пример, Колин Мекгин је најпознатији присталица оваквог покушаја), што се у знатој мери удаљавало од научног погледа на свет.

Душко Прелевић сматра да је данас најисправније физикализам схватити као истраживачки програм ‒ у смислу у којем је Имре Лакатош увео ову синтагму у филозофски дискурс, јер се тако на најбољи начин може избећи такозвана Хемпелова дилема, којом се доводи у питање могућност смислене формулације физикализма. Кроз кратак историјски осврт, аутор запажа да је физикализам пре дегенеративни истраживачки програм (који стагнира и само се брани од критика које долазе са многих страна), неголи плодан истраживачки програму који решава занимљиве проблема и отвара нова поља истраживања. Такође, алтернативне позиције, попут (дуалистичког) епифеноменализма, Раселовог неутралног монизма, интеракционог дуализма, па чак у новије време и панпсихизма, и те како се могу ускладити с научним погледом на свет, те се стиче утисак да су науке (укључујући и физику) у том погледу „изневериле" почетна очекивања физикалиста. Другим речима, физикализам нема монопол над научним погледом на свет, а плодност овог истраживачког програма крајње је упитна.

Снимак је забележен 25. септембра у старој напуштеној школи у селу Љуљаци. Следећег петка, 24. децембра, наставићемо емитовање звучних записа са овог научног скупа.

Уредница емисије Тања Мијовић.