Опере – Франкo Алфанo: Сирано де Бержерак

Ова четворочина опера написана је на либрето Анрија Каена, који је заснован на истоименој драми Едмона Ростана. Алфано је рад на овом делу започео 1933. године, а премијерно је изведена у Риму 1936. Само недељу дана касније, Сирано де Бержерак је изведен у Паризу, на француском језику, а након неколико година и на немачком.

Први чин започиње у хотелу у Паризу где се Сирано, вођа кадета из Гаскоње, песник и мегданџија, шепури међу окупљеном групом и љубоморно избацује глумца који флертује са Роксаном. Осим тога, сукобљава се са виконтом који се подсмева његовом великом носу. У међувремену сазнаје да је банда разбојника заробила једног од његових пријатеља по наређењу Де Гиша, још једног од његових супарника, те одлази сам да им се супротстави. У другом чину, који почиње у пекари његовог пријатеља Рагеноа, Сирано се налази са Роксаном; она му открива да је заљубљена у новог кадета Кристијана и моли Сирана да буде благ према њему. Иако сломљеног срца, Сирано прихвата њену молбу. Појављује се официр Карбон са својом свитом и певају песму у част нових кадета. Тада Сирано упознаје Кристијана и обећава му да ће му помоћи да освоји Роксану, тако што ће писати љубавна писма у његово име. Након што је послао неколико тих писама Роксани, Кристијан одлучује да јој се сам лично обрати; долази испод њеног прозора, и изражава своја осећања толико неспретно да она остаје увређена. На Сиранову иницијатву, Кристијан позива Роксану да изађе на балкон док му Сирано кријући шапуће љубавне стихове, а на крају их и сам говори имитирајући Кристијанов глас. Роксана на крају опрашта свом вољеном Кристијану, не знајући да се заљубила у Сиранове речи.

Трећи чин се дешава током опсаде Араса, на бојном пољу, где Сирано користи слободно време да пише љубавна писма Роксани у Кристијаново име. Роксана долази са намирницама, говорећи Кристијану да су његова љубавна писма за њу инспирација. Кристијан схвата да се Роксана заправо заљубила у Сиранове мисли и осећања. Желећи да је освојим својом снагом, одлази на бојно поље и гине. Сирано нема храбрости да јој саопшти истину о љубавним писмима.

Петнаест година касније, у четвртом чину, Роксана одлази у самостан, док Сирано одлази код ње сваке недеље како би јој саопштавао дешавања из спољњег света. Роксана ишчекује Сирана као и обично, међутим он долази смртно рањен. Знајући да је ово њихов последњи сусрет, он пита Роксану да ли може да јој прочита Кристијаново опроштајно писмо. Слушајући га док у мраку „чита" то писмо, Роксана схвата да је Сирано заправо аутор писама, али он то одбија да призна. Док све више пада у делиријум, Сирано изјављује да је све изгубио осим једне битне ствари – своју перјаницу – и на крају умире на њеним рукама.

Уредница Јелена Дамјановић