Композитор месеца – Франц Лист

Шездесете године 19. века биле су најтужнији период у животу овог мађарског композитора. Године 1859. преминуо је његов син, а три године касније и ћерка. Осим тога, и даље је наилазио на препреке да озваничи своју везу са Маријом Павловном, од чега је на послетку и одустао, јер њој није дозвољено да поништи свој претходни брак.

Након овог турбулентог периода, још више се окренуо вери и у Риму је примио монашки постриг. Од 1865. године па до краја живота остао је познат као Абе Лист или Отац Лист. Преселио се у Ватикан, где је похађао часове теологије како би се припремио за следећи корак и добио још неколико монашких звања, те је 1879. проглашен за почасног каноника италијанске регије Албано Лацијале.

Током живота у Риму, Лист је написао своја два највећа вокално-инструментална дела - ораторијуме Елизабета – легенда о једној светици и Христ. Ниједно дело није писао толико дуго као што је био случај са ораторијумом Христ. Рад на овом делу Лист је започео 1853. а довршио 1866. године, јер му је највећи проблем био да пронађе одговарајући либрето. На крају је одабрао библијске текстове, одломке из католичких молитви и различите средњовековне латинске химне.

Написан је за велики оркестар и хор, укључујући и шест солиста, као и женски хор и оргуље који се налазе иза сцене. Занимљиво је да је у овом делу Лист одустао од свог препознатљивог метода тематске трансформације и окренуо се кратким, једноставним мелодијама, за које је веровао да ће се допасти католичкој публици.

Од 1869. године, Лист је живео на релацији Рим–Вајмар–Будимпешта, те је веома често путовао, а упркос релативном сиромаштву, помагао је добротворне циљеве које је сматрао значајним. Тако је на пример 1883. године дао донацију за подизање споменика Јохану Себастијану Баху у Ајзенаху, због чега је једва успео да преживи ту годину. Последње године живота Лист је провео у депресији, а преминуо је Бајројту 1886. године.

Уредница Јелена Дамјановић