Уметност интерпретације – Артур Гримијо

Рођен 1921. године, Артур Гримијо почео је веома рано да свира виолину и клавир, а већ као шестогодишњак уписао се на Конзерваторијум у Шарлроау. Као младић, имао је први јавни наступ пред бриселском публиком изводећи Менделсонов Виолински концерт, али су почетак Другог светског рата и немачка инвазија Белгије, спречиле његову даљу промоцију. Следећи пут је пред публиком свирао тек након ослобођења 1945, од када започиње његова редовна концертна активност.

Овај белгијски виртуоз поставио је нове стандарде у интерпретацији, трансформишући виолинско романтичарско наслеђе 19. века. Његова интерпретаторска поетика се заснивала на изузетно прецизном фразирању и лепоти тона, као важном музичком параметру. Како наводи музиколог Милан Милојковић „афирмишући ове постулате својим бројним наступима и снимцима, као и педагошким активностима, Гримијо је променио свет виолине, формирајући стабилно језгро својих следбеника захваљујући којима његов приступ и даље живи, упркос постмодерним изазовима". О значају Гримијоове уметности, целовитог и обухватног опуса, сведочи и чињеница да је његов снимак Гавоте из Бахове Треће партите, сврстан у избор артефаката земаљске културе који су са собом у космос понеле свемирске капсуле Војаџер.

У дискографском опусу овог уметника остао је сачуван велики број снимака дела од барокне епохе, до остварења Гримијоових савременика. Средином деведесетих година, издавачка кућа Филипс са којом је имао дугогодишњу сарадњу, објавила је снимке забележене шездесетих и седамдесетих година, на којима Гримијо изводи најпознатија дела из концертантне литературе за виолину - концерте Бетовена, Менделсона, Чајковског и Брамса.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић