Уметност интерпретације – Нелсон Фреире

Пишући о изузетном животном путу овог уметника, музиколог Стефан Цветковић је навео: „Прича о дечаку који се из сиромашне бразилске провинције снагом талента успео на врх светске пијанистичке сцене, прича је о животу посвећеном музици, проналажењу пута којим је искуство и осећајност могуће исказати кроз тонове, прича о дубоко емотивној уметности која се усред хладног технократског света уздигла као путоказ према заборављеним вредностима живота, ка потиснутим димензијама људскости... Нелсон Фреире један је од ретких савремених пијаниста чија прича зрачи јединственом харизмом искрености коју је могуће доживети са сваким појединачним тоном, фразом чије дејство има ону тако драгоцену оплеменитељску снагу, катарзичан ефекат који изискује потребу увек новог слушања, потребу да се изнова проживи свака уметникова музичка исповест... Неодољива моћ Фреиреових тонских ткања већ више од шездесет година надахњује музичке поклонике широм света, а сваки његов нови наступ или дискографско издање очекује се са узбуђењем, као прилика да се на увек другачији начин завири у лавиринт сопствене осећајности..." речи су Стефана Цветковића.

Нелсон Фреире рођен је у Бразилу 1944. године, а најраније подуке из клавира добио је од сестре. Први јавни наступ имао је већ са пет година када је извео познату Моцартову Сонату у А-дуру, а са дванаест био је солиста у Бетовеновом Петом клавирском концерту. Остала су то прва музичка сећања великог уметника, догађаји који су били рана најава великих успеха који ће уследити. Први међу њима била је победа на Међународном пијанистичком такмичењу у Рио де Жанеиру у чијем су жирију биле Маргарит Лонг и Лили Краус. Овај тријумф омогућио је Фреиреу да настави студије у Бечу, где ће провести наредне четири године у класи Бруна Зајдлхофера. Овај период живота и учења, Нелсон Фреире ће крунисати освајањем првог места на такмичењу Вијана да Мота у Лисабону 1964. године, као и на такмичењу Дина Липатија у Букурешту. Интернационалну каријеру Фреире је започео, међутим, још 1959. године, концертима у Европи, Сједињеним Америчким Државама, Јапану и Израелу. У наредних неколико деценија, Фреире ће наступати са познатим оркестрима света, сарађујући са диригентима попут Пјера Булеза, Лорина Мазела, Андре Превина, Сеиђија Озаве. Најширој публици постао је познат по својим албумима за бројне издавачке куће попут Телдека, Сони класикала, Филипса и Дојче грамофона, те као један од ексклузивних уметника лондонске дискографске куће Дека за коју је снимио четрнаест високотиражних албума са делима композитора романтичарске епохе и раног двадесетог века. Његови албуми са остварењима Фредерика Шопена, Роберта Шумана и посебно Франца Листа осликавају уметнички развој и сазревање Нелсона Фреиреа који је важио за једног од најоригиналнијих тумача ових композитора. Како критика наводи у једној од бројних похвала, специфичност Фреиреове интерпретације проистиче из карактеристичног тона којим пијаниста остварује јединствену звучну текстуру, постиже посебну атмосферу, налик каквој музичкој поезији..

Аутор текста: Стефан Цветковић
Уредница емисије: Ивана Неимаревић